Директор Управе полиције Лазар Шћепановић казао је у Скупштини Црне Горе, на заједничкој седници одбора за безбедност и одбрану и за политички систем, правосуђе и управу, која је сазвана ради контролног саслушања шефова безбедносних служби због бекства осуђеног Милоша Меденице из кућног притвора, да он није побегао полицији, већ неефикасним законским решењима.
Службеници Управе полиције трагају за Меденицом, сином бивше председнице Врховног суда Весне Меденице, који је крајем јануара првостепено осуђен на јединствену казну затвора од десет година и два месеца за стварање криминалне организације. Полиција је током редовне контроле у ноћи уочи изрицања пресуде Меденицу затекла у стану у којем се налазио у кућном притвору, али идуће вечери није био на истој адреси. Његова мајка, бивша председница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица осуђена је на деценију робије за противзаконити утицај, а прексиноћ је по решењу ванрасправног већа суда одведена у Спуж.
"Милош Меденица је прекршио меру надзора, а побегао је неефикасним законским решењима. Мера надзора није притвор, није казна, не представља кривично дело нити прекршај, нити има последицу са аспекта полицијских овлашћења. Улога полиције је била контролно-информативна", казао је Шћепановић.
Рекао је да је полиција близу да лоцира онлајн платформе са којих се јавља Меденица.
"Званична форензика каже да је су његови снимци вештачка интелигенција", рекао је Шћепановић и додао да му "очито помажу процесуирани чланови полицијског картела, који су били део обавјештајно-безбедносног сектора".
Решење о мерама надзора, додао је, потписао је председник Вишег суда Зоран Радовић.
"Уколико је постојао процесни ризик и опасност да се ово лице да у бекство, суд је могао да донесе налог полицији да инвазивно поступа и спроводи надзор 24 сата", рекао је Шћепановић.
Седници присуствују и министар унутрашњих послова Данило Шарановић, представница Агенције за националну безбедност Сања Раичевић и министар правде Бојан Божовић.
Председник подгоричког Вишег суда Зоран Радовић најавио је да неће доћи, а није се појавио ни директор Агенције за националну безбедност (АНБ) Ивица Јановић.
Шћепановић је казао и да ће од Одбора за политички систем, правосуђе и управу и председника овог одбора Зорана Микића тражити да Судски савет покрене дисциплински поступак, односно предузме етичке мере и радње у односу на председника Вишег суда у Подгорици Радовића.
"Управа полиције утврдила је 351 кршење мера надзора и о томе обавестила судове, али није било повратне реакције, осим у четири случаја. Све је то последица неизрицања првостепених пресуда у року од три године и због тога смо иницирали промене закона. Закон нажалост није добио потребну већину, због тога смо тражили да се препозна као кривично дело кршење мера надзора. На данашњи дан има око 690 правоснажно осуђених лица која још нису на издржавању казне. Да ли треба да их учинимо штићеним личностима?", питао је Шарановић.
Како је навео у овом тренутку постоји 90 високорангираних припадника организованих криминалних група у чијим случајевима суд није донео одлуку.
"Нико се не бави зашто су та лица пуштена због недоношења пресуда. Полиција је ухапсила та лица, учествовала у истражним радњама са државним тужилаштвом и обезбедила доказе. Недоношење пресуда у предвиђеном року је повреда закона и то је узрочно-последична веза и акумулирани проблеми сад треба полицији да се ставе на терет", навео је он.
Како би илустровао о чему говори прочитао је службену белешку о томе да је једно лице прекршило меру надзора, и онда је службеник о томе информисао суд.
"Добијен је одговор из локалног суда да треба да позове у Виши суд у Бијело Поље, где му је двоје судија рекло да треба да зове председника суда. Позвао је Ивана Смоловића, председника суда, и информисао да лице Х.Е. крши мере надзора. Он му је рекао да није дежуран и прекинуо је везу. Треба ли да старешина зове судију Европског суда за људска права", казао је директор полиције.
Министар правде Бојан Божовић рекао је да се уводи ново кривично дело које се односи на кршења мера надзора. Он је изразио наду да ће бити усвојене измене ЗКП-а где ће бити предвиђено да "контрола оптужнице не сме да траје годину, или годину и по дана, и процес ће бити сврсисходнији".