Србија и Балкан
"Хибридни рат" Марка Парезановића: Како је НВО сектор уграђен у државу и зашто је Црква на мети
Књига некадашњег шефа оперативе БИА приближава људима тематику хибридног рата. Књига је нека врста мале енциклопедије написана на начин да свако може да разуме, каже академик Дарко Танасковић. Новинар Милорад Вучелић је истакао да се део књиге бави нападима на Српску православну цркву, као и да има критичких оцена о нашем друштву
У време када се свакодневно помиње хибридни рат код нас и у свету, а веома мало људи суштински разуме о чему се ради, објављена је књига "Хибридни рат од доктрине до праксе" Марка Парезановића. Некадашњи шеф оперативе БИА, у право време и из вишегодишњег искуства објашњава шта је то хибридни рат, које методе користи, кога циља, зашто је на мети Српска православна црква, која је улога невладиних организација, и како се од њега одбранити.
Рецензенти књиге су академик Дарко Танасковић и новинар Милорад Вучелић, који су за "Јутро на РТ" говорили о књизи. Сагласили су се да је писана читко, како би свакоме приближила тематику, али да, то што је популарно штиво, не иде на уштрб стручности.
"Када се каже хибридно, често се не зна на шта се мисли. Сада је све постало хибридно, што такође није сазнајно корисно. Они који не знају о чему је реч, чим им нешто није јасно у сфери политике, ратовања, обавештајне службе, они говоре да је све – хибридно", каже Танасковић.
Говорећи из личног угла, открио је да би књигу "Хибридни рат", уврстио у најужи избор за штиво које би понео на пусто острво.
"Зато што је то уводни текст за разумевање хибридног рата, то је нека врста мале енциклопедије написана на начин да свако може да разуме за шта је потребно много знања и теоријског искуства са чим професор Парезановић располаже. Највећа уметност је о нечем сложеном писати једноставно", појашњава наш саговорник.
Како напомиње, у овој књизи, без научног апарата, фуснота, можете сазнати све што је најбитније о такозваном хибридном рату и свим његовим аспектима, а они су многобројни и зато књига има вишеструки значај за различите области знања.
"Књига је позитивно неполитична. У њој би они који организују разне видове хибридног рата и они који се бране од видова хибридног рата, а морате се бранити средствима хибридног рата, јер је другачије немогуће могли наћи објективна упутства, оријентацију како се понашати, без обзира ко стоји на којој политичкој идеолошкој, геополитичкој страни", истакао је Танасковић.
Како је додао, књига је објективизована, писана је лепим језиком, односно, лако се чита.
"Ми разговарамо у тренутку када се води рат који је ушао у последњу фазу, после дугогодишњих припрема средствима хибридног рата, у ону фазу у коју сваки рат уђе, а он се води оружјем, али су и у извештавању и у организацији рата присутни хибридни елементи", истакао је Танасковић и додао да би књига требало да постане и уџбеник где се изучава хибридном рату.
Вучелић је рекао да је књига вишеструко релевантна, написана је читко, те да је нимало на уштрб стручности, популарно штиво.
"Писана је у једном даху са поузданим знањем. Парезановић је и актер хибридних ратовања, он је тај који је био у функцији да нешто од тог хибридног ратовања примењује, али и нечему да парира. Књига је тако писана да је тај субјект скривен, његова личност и његово знање су присутни, али нема оног 'јакања', као кад пишу безбедносни функционери, а има пуно личног", појашњава Вучелић.
Напомиње да је у књизи ауторство снажно наглашено, али не првим лицем.
"Књига велики део посвећује православној цркви, религији и тим, да кажем, старим противницима тајних служби у историји цркве и Југославије. Занимљив је и део где говори о антихибридном делу српског света. Књига је писана као есеј. Она је читка за сваког, а то није на уштрб њене стручности", истакао је Вучелић.
Напоменуо је да је, трагајући за темом отимања имовине СПЦ у Црног Гори, пронашао у књизи како је "режим имао окултну позадину и неку врсту сатанистичке позадине".
"То је мени било сасвим ново", навео је Вучелић.
Говорећи о СПЦ као мети хибридног рата и како препознати нападе, Танасковић је појаснио да су "напади сада лако препознатљиви и постали су силеџијски и безобразни". Како је додао, дошло се до тога да "могу са скину рукавице" и да на најбезочнији начин нападају СПЦ и патријарха.
"Мислим да су се у томе преварили. Не само СПЦ, већ и укупно православље, поодавно је на удару хибридног рата. Православље по природи пружа отпор свему што је циљ хибридног ратовања у свету, а то је потпуна промена нечега што би се могло назвати променом планетарног ДНК, односно желе да свет постане сасвим другачији од онога како га је Бог створио и какав је увек био. С обзиром на то како су моћна средства пропаганде и технологије, ти су напади данас много озбиљнији", указује наш гост.
"То је мало олакшано бар у нашој средини, чињеницом да је укупна духовна култура код нас прилично поремећена, па и политичка култура и људи немају сасвим ни јасне представе о томе шта је црква. Имам утисак да се већ појављују неки показатељи да ће напади на СПЦ бити контрапродуктивни, јер у црквама видимо све више верника и младих људи. У књизи имамо предочену и акцију и реакцију. Треба се и поред осталог борити средствима хибридног рата, не желим да будем циничан, али на 'љуту рану љут мелем', истакао је Танасковић.
Један сегмент књиге Парезановића посвећен је превратима, невладиним организацијама, медијима у хибридном рату. У Србији не постоји закон, попут оног у Русији или Грузији, о страним агентима који би идентификовао НВО које се финансирају из иностранства и баве се политичким деловањем, већ НВО учествују и у писању закона.
Вучелић је оценио да је код нас доношење таквог закона из више разлога немогуће. Додао је да књига Парезановића има доста критичких оцена о нашем друштву.
"Код нас су последице хибридног рата и кадрови који су потекли из организација већ усађени у власт, они су носиоци власти и наравно да они не могу, са том свешћу и на трагу УСАИД-а, НАЛЕД-а и тих организација, да раде против себе. Они ће у сваком одлучном тренутку бити на линији хибридног ратовања против Србије када дође стани-пани. Ми то најбоље видимо код тужилаца и судија. Они људи који су били критични према томе, зашто би се ми везивали за Сороша, те кадрове, сада долазимо до тога да нас режим позива да се обрачунамо са кадровима које је он поставио. То је последица хибридног рата, лоше последице су уграђене у систем. И код господина Парезановића се налазе и те критичке примедбе, када се говори о дипломама, кадровима, селекцији људи, партијама које постоје, које се праве за изборе", истакао је Вучелић.
Он сматра да књига није уопштавање, већ теоријско рашчишћавање у појавним облицима, критички захват, али и онај критички захват и према итекако нашем друштву и светском.
Вучелић је, поменувши напад САД и Израела на Иран, навео да је томе претходио хибридни рат и "био је интензивиран месец или два дана".
"Хибридно ратовање је произвело једну пооштрену последицу у свету где се ратује на неколико ратишта", подвукао је Вучелић.
Танасковић је навео да је хибридни рат такав, да се никада не може рећи да му је крај.
"Питање је интензитета, питање је циља који се може мењати. На одређени начин хибридни рат се води од када је света и века, користила су се сва та средства на одређени начин, не тако систематски, не тако научно, тако моћно технолошки као што се то чини у савремено доба, које је донело савремено доба", рекао је.
Он је подсетио да су раније постојали морални принципи, државни ред који је онемогућавао људима да буду спремни баш за све.
"Хибридни рат је довео до тога да су кадрови хибридног рата спремни за све, за њих нема ограничења. У књизи можемо препознати своју ситуацију у бившој Југославији, и у Србији. Господин Парезановић не пише о тој ситуацији, али се може препознати, као што се може препознати и свака друга. И то је врлина ове књиге. Она је водич за разумевање феноменологије хибридних ратова. Парезановић који је био учесник и у смислу своје професије, високе стручне оспособљености, усудићу се да кажем и патриотизма, он је био у матици хибридног ратовања, али је успео да избегне да то добије лични печат и да буде аутобиографија", навео је Танасковић.
Одговарајући на питање да ли ће ова књига нешто променити, у шта аутор не верује, Вучелић је подсетио на Марксову "Тезу о Фојербаху" где каже да су "до сада филозофи само тумачили свет, а ствар је у томе да се он промени".
"Слична је ситуација како ми сада описујемо ствари на Косову. Ми их описујемо да су тешке, али мало шта чинимо. Ствар је да се учини. Ако човек правилно прочита ову књига, она му је путоказ за деловање, да се одупре негде, зна како противних српског народа и СПЦ, и Срба мисли. И онда имате обученост, која није дидактичка, него обученост да се одупремо и да делујемо. Да избегнемо отуђење, него да се вратимо непосредним односима, да негујемо знање, реч. Једино где хибридни рат можда не успева је када људи имају чврста уверења, а ово је време без уверења и идеологија", навео је Вучелић.
Танасковић је додао да се уврежило мишљење да књига не може ништа да промени, али је истакао "да може".
"Може књига, мењале су књиге на дуге стазе итекако ствари", навео је.
Он је говорио и о вештачкој интелигенцији, коју је назвао "застрашујућом".
"Укључивањем вештачке интелигенције у огромним размерама у све делатности и у оно што називамо хибридним ратом, до краја се разара било какав стабилан систем вредности, који има основу и у моралним категоријама природног морала. Ви више не знате шта је истина, а шта није. Ви ако видите себе на месту на којем никада нисте били, и да радите нешто што никада нисте радили, ускоро нећете моћи сами себи да објасните да ли сте били или нисте били. То је тај коначни исход, за који се надам да је антрополошки, ипак немогућ. Можда је то безразложни оптимизам да све има свој крај. Његош каже:'Удар нађе искру у камену'. Примећујем да се пружа један отпор који људска природа пружа хибридном рату. Људи почињу да се понашају у складу са потребом да некога воле, да им неко буде близак, да нешто буде нормално, да кад се каже нешто, то и значи оно што је речено. Почиње да се пружа један неартикулисани отпор релативизацији, којим ће темпом то ићи, неће брзо. Предстоји нам много искушења", истакао је Танасковић.
Како је додао, у књизи могу уочити антрополошке границе природног рата, јер ниједан ужас такве врсте који је хтео да уништи планетарни систем није успео, "јер има ко води рачуна о томе".
На страницама књиге налази се и део који се односи на хибридни рат у спорту.
"Могао као жртва, негде мало актер, у хибридном рату, да кажем да је то убојито средство, само што се и код тог убојитог средства прелази лако из хибридне у конвенционалну фазу. И ту мислим на голо насиље које се примењује када непосредно проистиче од фактора који су ван фудбала, да не говорим о великим навијачким групама и злочинима. Хибридни рат чак непосредније доводи до конвенционалног, бруталног сукоба, постаје показна вежба за озбиљно ратовање", истакао је Вучелић који је био на челу ФК Партизан.
Live
