Где је направљена грешка: Како су Срби са КиМ од борбе за повратак стигли до борбе за голи опстанак?

За непуних 27 година, од рата 1999. године до данас, или за 50-ак од првих масовних албанских демонстрација у Приштини почеком 80-их година прошлог века, а у историјском смислу, упоредиво са вековима српске историје на том простору то је тек трен – српска заједница на Косову и Метохији прешла је трновит пут од борбе за трајање, опстанак, повратак, од вере у трајање и повратак, до грчевите борбе за голи опстанак.

Тек, у том периоду број Срба на КиМ сведен је на 60, 70 или 80.000 колико их је данас у јужној српској покрајини са тенденцијом даљег, убрзаног, драматичном смањивања и то већ од 15. марта, ако Аљбин Курти почне са драстичном применом своје верзије закона о странцима.

Епархија о новом хапшењу Срба на КиМ : Добри домаћини и породични људи, мештани узнемирени

"Сада све од њега зависи, мало шта од Срба", сурова је истина о којој све чешће говоре Срби са КиМ, ма колико ово тешко и горко падало и звучало.  

Како се десило да су Срби од борбе за повратак, прокламоване одмах после 1999. када је за пар дана са КиМ протерано барем 150.000 душа, за тако кратко време стигли до саме ивице опстанка која би већ наредних месеци могла да буде пређена?

"Како се десило да у јавном простору, од Београда до последње српске енклаве на Косову и Метохији уместо 'борбе за повратак' главни наратив постане 'борба за голи опстанак и останак'? Како се десило да се повратак, када се и помене, помене тек онако, реда ради, без наде и вере, решености и спремности, без остваривог плана да се то може и догодити? Како смо ми, припадници српске заједнице, посебно на северу, ми који смо пре само деценију стамено стајали на барикадама од Дудиног крша и Рудара до Јариња, Брњака, Лешка и Лепосавића, главног моста на Ибру у Митровици, Зупча и Јагњенице, Зубиног Потока, тако брзо прешли у дефанзиву, а ми на северу и север се тако брзо нашли под окупацијом Куртијевих специјалаца?", пита ме Србин из улице на пар стотина метара од споменика Кнезу Лазару у центру Северне Митровице.

Пре који дан, познаник са барикада, стамен и чврст човек, који са троје деце живи на северу, који није поклекао ни под Куртијевим пендрецима ни пред сузавцем ни пред сузама своје деце, први пут је, а знамо се две деценије, заплакао као дете кад сам га питао шта планира ако Курти преузме и школе и болнице. Кроз сузе причао ми је како себе, своју породицу, у будућности, види под неким шатором или у некој школи, у колективном смештају у централној Србији и како не може да се отме тој слици.

"Како се све то десило, како смо тако брзо прешли тај пут", питање је које изнова и изнова, свакодневно постављају и себи и другима Срби са КиМ са којима свакодневно контактирам.

Чињенице су неумитне. За пет година Куртијеве владавине, од 2021. са КиМ се, по полузваничним подацима Београда иселило 20 и више процената Срба од 90.000 колико их је, опет по проценама Београда, тамо било 2019. или 2020. Само за пола године, од маја до октобра 2023. године, по подацима које је саопштила тада председница Владе Србије Ана Брнабић, са КиМ се иселило 2.000 српских породица или 14 дневно!

После трагичних догађаја у Бањској, септембра 2023. године, Јариње и Брњак били су отворени али, само у једном смеру. Капије са КиМ према централној Србији биле су широм отворене, у супротном смеру, затворене.

Ћерка једног од ухапшених у Сувом Грлу: Упали су у куће истовремено, деца су се препала

"Пуста срећа да је то било само тада. У ствари, на Космету и око, то је тако већ деценијама. Само што је последњих скоро три деценије, од рата наовамо, уместо заустављања, дошло до убрзања и то жестоког убрзања тог процеса", каже саговорник из Северне Митровице.  

Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу, историчар др Петар Ристановић пре коју годину је за "Косово онлајн" изнео податак да је са КиМ, од почетка 60-их година 20. века па до 1989. године, према његовим истраживањима, исељено између 130.000 и 140.000, односно 40 одсто свих Срба који су тамо у то време живели.

Ристановић који је докторирао на тему "Српска интелектуална елита и косовско питање 1974–1989." подсетио је и да исељавање Срба са Косова и Метохије траје и 50-их и 60-их година 20. века, а да од средине 60-их година – ескалира.

"То је огроман број и тај број није био тајна, људи су о томе знали и људи су о томе неформално причали, али је све до почетка 80-их цензура у Југославији била јака и о томе није смело да се говори јавно", рекао је Ристановић.

Талас од 150.000 или 200.000 Срба који је са Косова и Метохије кренуо са српском војском и полицијом у другој половини јуна 1999. године дошао је само као логичан наставак тог процеса. Да су ове цифре сасвим реалне говори и званичан податак Агенције УН за избеглице УНХЦР, према коме је  од 1999. до 2004. године са Косова и Метохије у централну Србију расељено око 200.000 људи. А онда је дошао и мартовски погром 2004. године, ново етничко чишћење.

И, тако се дође до трагичних података шта је од Срба остало на Косову и Метохији у међувремену.

Како живе Срби у Добротину на КиМ после напада на цркву, вртић и болницу: Свакодневни страх и брига

Према последњем попису који је обавила Приштина, у Дечану двоје, у Ђаковици 15, у Глоговцу ни једно, у Драгашу 17, у Качанику шесторо, у Јужној Митровици 18, мада, колико се зна, тамо живи само свештеник са својом породицом. У Сувој Реци остало је, наводно, 14 Срба, у Штимљу нема ни једног јединог, у Урошевцу 23, у Вучитрну 207, у Малишеву шест, у Јунику, тврде, један, у Мамуши двојица...

У општини Грачаница у којој је према попису из 2011. године живело 7.209 Срба и 2.474 Албанаца, Албанци су према последњем попису, из 2023. године – већина. Сада је у овој општини 8.623 Албанаца и 8.560 Срба. Албанаца је више за шездесет троје. За 13 година, од пописа до пописа, број Албанаца у Грачаници повећан је за 248 посто, а број Срба само за 18 одсто. Албанци полако али сигурно откупљују куће и имања све ближе центру Грачанице.

У општини Ново Брдо 2011. године било је 3.524 Албанаца и 3.122 Срба, сада је Албанца 3.801 док је Срба остало тек 606. Званична статистика говори да су 1961. године Срби чинили 27 посто становништва Косова, 1971 – 21 посто, десет година касније 15 посто. Прошле године Аљбин Курти изнео је податак да је тренутно на Косову и Метохији  Срба мање од четири посто.

"Ако Курти уради ово што је наумио па затвори универзитет, ако из Митровице оду и студенти ово ће бити празан град. Промене које гледамо само последњих пар година су невероватне, трагичне, несагледиве. Нема више оне вечерње гужве на шеталишту, деце која се играју, нема народа, све је више станова из којих се увече не види светло, у свакој згради, мало-мало, па видимо да је неко током ноћи отишао, да нема читаве породице. Недеља поподне, шеталиште на северу празно, туга Божја, пређем мост, тамо на албанској страни шеталиште пуно као око, народа, омладине", прича саговорник из Митровице.

А што се повратка тиче, тек подсећања ради, резолуцијом 1244 СБ УН предвиђено је да је "право избеглица и расељених на повратак", па самим тим и Срба – "универзална вредност". Резолуција је потврдила право "свих избеглица и расељених да се враћају својим домовима у условима безбедности и достојанства".

Како је то изгледало на терену, потписник ових редова пре десетак година могао је својим очима да види у једном селу крај Истока. Тамо се, уз медијску помпу вратило десетак Срба, а уместо да им буду враћене њиве, ливаде, куће, штале, опљачкана стока, уместо да им обезбеде живот достојан човека, приштинске власти и међународна заједница ову групу несрећника сместили су у једну кућу на врх села, у колективни смештај, одакле су кроз прозор могли да гледају како Албанци комшије ору њихове њиве и користе њихове штале, беру плодове из њихових воћњака.

О Куртијевом закону о странцима на РТ Балкан: Оно што није завршено 1999, довршава се сада

Такозвано косовско министарство за заједнице и повратак тврди да се од 2000. до 2025. године на Косово и Метохију вратило 12.863 Срба. Други, независни извори наводе, међутим, да се за две и по деценије на КиМ вратило мање од 5.000 Срба. Нема податка колико се оних, који су убројани у ових 5.000 у међувремену по други пут иселило, једноставно отишло са КиМ.

"Повратак у градове је немогућа мисија. Протеклих година били смо сведоци како изгледају појединачни покушаји Срба да се врате у свој стан, да врате отете њиве или ливаде, куће... Велики је број случајева да су ти људи напрасно похапшени, експресно оптужени за наводне ратне злочине. Порука Србима је јасна – нисте добродошли, ни не помишљајте на повратак", каже саговорник из Северне Митровице.

Срби овде подсећају и на речи Реџепа Митровице, једног од албанских идеолога који је  рекао да су "Срби на Балкан дошли на силу, да силом морају и отићи", а да је на "њима Шиптарима да обаве тај задатак".

"Константан страх који траје деценијама и који се свакодневно повећава, притисци који повремено ескалирају, упади специјалаца који нас више не малтретирају по контролним пунктовима и у базама поред путева него у нашим становима и кућама, неоснована хапшења, просто свакога од нас терају да размишља на тему одласка а не на тему повратка некога од наших пријатеља или рођака који су у централној Србији. Ништа мање страшан није ни осећај да смо препуштени сами себи, да нам поред свега остаје само да се Богу молимо да нас сачува, да спаси нас и наше породице", каже један од наших саговорника.

Док је до пре три четири године север КиМ био сигурна зона, сигурна кућа за Србе, последњих година, нарочито после упада специјалаца на север јануара 2022. године, фактичке окупације четири српске општине северно од Ибра, једнако се одлази и са севера и из енклава јужно од Ибра.

"Курти најављује интеграцију школа и болница, примену закона о странцима, за многе Србе то ће бити тачка после које нема даље, после које ће отићи. С друге стране, боли чињеница да из Београда, сем саопштења, осуда, прозивки Куртија, нема јасног плана шта даље, шта ће учинити ако се доведе у питање функционисање Универзитета у Северној Митровици, шта ће предузети, како ће се борити за наша права, шта нас саветују да радимо, ми овде, а шта ће урадити они? Ништа од тога. И зато је овде општа апатија, безнађе, овде је свако ново јутро и сваки нови дан само страх", каже наш саговорник из Митровице.

Савез против Србије не мирује: Заједничке вежбе тројног пакта у Загребу и Тирани

Податак о петорици Срба из села Суво Грло крај Истока који су пре који дан ухапшени и оптужени за наводни ратни злочин дошао је само као још један подсетник услова у којима Срби на КиМ живе.

"Хапсе и оптужују за ратне злочине оне који су овде 25 година, сад се присећају њихових 'злочина'. Приводе оне који одавде нису одлазили, који су им били доступни сво време, па шта онда да очекују они који би се после 20 година у централној Србији вратили на КиМ? Ништа се овде не дешава стихијски, све је ово део плана и тако смо ми од приче, обећања, наде у повратак, мало по мало стигли до грчевите борбе за опстанак у чији се позитиван исход мало ко од нас нада", каже саговорник. 

А у међувремену, од 437 места на Косову и Метохији у којима су Срби живели до 1999. године, етнички је очишћено 312 и можда које насеље више!