Објављена је прелиминарна листа на којој су рангирани најбољи истраживачи у Србији. На њој се нашло 807 имена, што је 20 одсто истраживача који су запослени у институтима. Листа се објављује на сваке две године, а нешто више од 400 прворангираних, што је 10 одсто истраживача, добијају додатак на плату од 30 одсто.
Министарство науке, технолошког развоја и иновација коначну листу научно- изврсних истраживача објавиће до 16. марта. Критеријуми за стављање на листу су међународно признати научни резултати, цитираност.
Како је наведено на сајту ресорног министарства, додатак за изврсност обухвата укупно 10 одсто истраживача запослених искључиво на радним местима у научним звањима, за свако научно звање засебно (научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник). Изврсност се изражава као увећање кроз корективни коефицијент.
Подаци о звањима урађени су са пресеком на дан 1. децембра 2025. године, а научни радови су преузети са пресеком на дан 31. децембра 2025. године.
"Сви истраживачи у научном звању који су у назначеном периоду користили одсуство дуже од једне године (трудничко боловање, породиљско и друго оправдано одсуство), остварују право на проширивање временског периода за процену изврсности. Истраживачи који буду остварили право на корективни коефициент за изврсност, а затим буду напредовали у више звање, задржавају вредност коефицијента који су имали у претходном звању до наредног рангирања", наводе у Министарству науке.
Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке Србије каже да они као синдикат подржавају идеју о увођењу изврсности за истраживаче, али да не подржавају критеријуме за рангирање које је министарство прописало.
"Ново рангирање подразумева да ће 10 одсто од укупног броја истраживача наредне две године имати повећање на коефицијент у износу од 30 одсто од њихове основне зараде по звањима. То значи да свако добије према звању 30 одсто додатак на основни зараду", навела је она за РТ Балкан.
Подсетила је да се од почетка 2024. године плате у науци не одређују према категоријама, већ према звањима. Постоје два истраживачка звања (истраживач приправник и истраживач сарадник) и три степена научних звања (научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник).
"Наше плате су Уредбом дефинисане коефицијентима и дефинисане су по звањима. Категорије су укинуте. Мали број истраживача, од 150 до 200, остао је заробљен у категоријама. То су биле највише категорије- А1 и они су имали највише плате. Њихове плате су замрзнуте, док сви ми остали са највишим научним звањима не достигнемо тај ниво", појаснила је она.
Јововић каже да је нето плата, са минулим радом, истраживача који има звање научног саветника око 200.000 динара. То значи да је њихова основна зарада, када се одбије додатак на минули рад, око 180.000 динара. Са додатком на изврсност од 30 одсто, научни саветник имаће плату већу од 230.000 динара.
На претходној листи научно-изврсних истраживача, која је састављена 2024. године бројчано највише имена било је из Института за нуклеарне науке "Винча" - њих 52, као и Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" - њих 27. Процентуално, најуспешнији је Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић" са чак 45 одсто истраживача на овој листи - њих девет.