Приштинска "демократија": Председника ни на видику, нису сигурни ни кад истиче рок за његов избор

Што се актуелне председнице привремених институција тиче, она је тренутно ни на небу ни на земљи, радо би се кандидовала за још један мандат али подршке нема ни са једне стране

Док цуре последњи сати, а рок за избор председника лажне државе само што није истекао, на тзв. Косову је таква конфузија да се чак не зна ни када тај рок истиче.

Председници Вјоси Османи мандат, наводно, истиче 4. априла, а по уставу ове од НАТО-а октроисане творевине нови председник би требало да буде изабран најкасније 30 дана пре истека  мандата актуелног. Сада, међутим, једни тврде да је крајњи рок 4. март у 24 сата, док су други уверени да за избор председника имају и читав 5. март. Као да то нешто мења.

Председница скупштине Аљбуљена Хаџију на становишту је да рок истиче 4. док у опозиционој ДСК веле да је крајњи датум 5. март у 24 сата.

Договора о кандидату за председника који би требало да сакупи најпре 30 потписа посланика да би се кандидовао а затим и да у скупштини добију двотрећинску већину, ако у два круга то не оствари онда и просту већину, уз услов да у том тренутку кворум скупштине чине две трећине посланика, нема и поред пет састанака које је премијер привремених приштинских институција Аљбин Kурти последњих дана одржао са лидерима Демократске партије Kосова и Демократског савеза Kосова.

Колико јуче, Курти је по трећи пут разговарао са председником ДСK-а, Љумиром Абдиџикуом, али решење се ни не назире. Курти је, као да демократија лажне државе има традицију од пар векова састанак оценио као "конструктиван", али није изнео детаље додајући да ће о свему "ускоро обавестити јавност".

Приштинска "Коха" јавила је да је ДСK након састанка са Куртијем  одржао седницу својих посланика и да су после те седнице  поновљене њихове две опције: или председник изабран консензусом уз сагласност свих партија, или класичан споразум Самоопредељење ДСК.

Што се тиче опозиционе ДПК они су последњу понуду за избор председника дали у суботу, а према њој ДПK би предложио кандидата који би био прихваћен од парламентарне већине.

Пар дана пред истек рока, Аљбин Курти изјавио је да верује да би Мурат Јашари, син Рифата Јашарија и члан породице Адема Јашарија, могао бити одговарајућа личност за функцију председника. Сам Мурат Јашари касније је, како су пренели неки приштински портали, саопштио да нема амбицију за ту позицију.

Што се Вјосе Османи тиче она је тренутно ни на небу ни на земљи. Радо би се кандидовала за још један мандат, протеклих дана имала је интензивне контакте са западним силама, посебно са САД, приступила је Трамповом одбору за мир, на првој седници тог одбора чак је имала и вербалну комуникацију са Трампом, али, директно подршке за њену кандидатуру са те стране нема. Осим, ако се нешто не дешава испод жита.

Протеклих дана Курти је поменуо још једну опцију а она је да уколико се не постигне договор о личности са широком подршком, свака партија предложи свог кандидата и да се процес одвија кроз гласање у скупштини.

По уставу тзв. Косова, уколико скупштина не успе да изабере председника у уставном року, а то је до 4. или 5. марта до 24 сата, лажна држава ће се суочити са распуштањем скупштине и превременим парламентарним изборима. Током прошле године, тзв. Kосово је два пута одржало парламентарне и једном локалне изборе.

Професор Енвер Хасани јуче је изашао са објашњењем да "уколико процедура (избора председника) започне у предвиђеном року, мора бити окончана у року од 60 дана, у супротном следи расписивање избора".

"Судећи према понашању из прошле године, Kурти ће применити исту логику као и тада – да опозицији наметне и председника. Уколико истекне мандат Османијевој, већ наредног дана функцију вршиоца дужности преузима Аљбуљена Хаџију", рекао је Хасани у емисији "Интерактив".

По његовој процени,  евентуално пробијање рока од 30 дана могло да доведе до тога да питање избора председника заврши пред уставним судом тзв. Kосова.

"Председник мора бити изабран 30 дана пре истека мандата. Уколико се тај рок прекрши, у овом тренутку нема директних правних последица јер је реч о парламентарном систему. Међутим, ако би дошло до кршења рока и случај завршио пред уставним судом, та институција би дала коначну реч – могла би да констатује повреду и изрекне опомену или да наложи одржавање избора, мада су мале шансе да до тога дође", навео је Хасани.