Удружење пацијенткиња оболелих од рака материце и јајника "Проговори" покренуло је иницијативу да се вакцинација против Хуманог папилома вируса (ХПВ) уведе у календар обавезне имунизације, као и да се током 2026. године у Србији заштити најмање 30.000 девојчица и дечака који до сада нису заштићени против ХПВ.
Инфекција ХПВ-ом директно је повезана са развојем више врста малигних болести, међу којима је најчешћи карцином грлића материце.
Вакцина против ХПВ је у Србији бесплатна и доступна, али за готово четири године имунизације о трошку државе, у потпуности је вакцинисано укупно свега 50.952 деце и младих.
Најновији подаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" откривају дубоке регионалне разлике, од Београда, Јужнобачког, Зајечарског, Борског и Моравичког округа са највишим обухватом, до територија Новог Пазара и Тутина, као и Пчињског и Јабланичког округа, који бележе ниске стопе вакцинације.
"Ови подаци јасно указују да ми и даље пропуштамо прилику да системски спречимо обољевање од карцинома грлића материце и других карцинома који су повезани са хуманим папилома вирусима", наводи се у саопштењу.
Горица Ђокић из Удружења пацијената за борбу против рака грлића материце и јајника каже да је познато је да готово 90 одсто популације у Србији током живота дође у контакт са Хуманим папилома вирусима.
Она је подсетила да сваког дана две жене изгубе живот од рака грлића материце, болести која данас у великој мери може да се спречи.
"Зато покрећемо ову кампању, али и иницијативу да током 2026. године у Србији буде заштићено најмање 30.000 деце која до сада нису вакцинисана против ХПВ. Иако имамо капацитет да годишње вакцинишемо и до 600.000 деце и младих, за скоро четири године вакцинисано је свега око 50.000 дечака и девојчица. И зато се поставља питање да ли смо спремни да заштиту наше деце поставимо као приоритет", каже Ђокић.
Подаци Института за јавно здравље "Батут" показују да је од почетка спровођења имунизације прву дозу вакцине против ХПВ примило укупно 36.184 деце узраста од 9 до 14 година, од чега је 27.235 у потпуности вакцинисано у складу са узрастом.
У старијој узрасној групи, од 15 до 19 година, прву дозу примило је 24.286 адолесцената, док је њих 18.959 завршило комплетну вакцинацију са три дозе.
Од априла 2024. године омогућена је и вакцинација студената, узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Kрагујевцу. У овом програму прву дозу вакцине примило је 6.451 младих, док је 4.758 њих у потпуности вакцинисано.
Др Верица Јовановић, директорка Батута истиче да је имунизација најефективнија и најбезбеднија мера превенције обољења изазваних Хуманим папилома вирусима.
"Спроводи се као препоручена имунизација код деце од девет до 19 година живота, а првенствено код деце петих и седмих разреда основних школа, током спровођења превентивних (систематских) прегледа или уз обавезну ревакцинацију против дифтерије и тетануса, у организацији служби за здравствену заштиту школске деце", истакла је она, а наводи се у саопштењу.
Вакцина против ХПВ је најефикаснија када се прими на време, пре него што млада особа дође у контакт са вирусом, јер до инфекције може доћи већ при првом сексуалном односу.
"Управо зато је важно да се деца вакцинишу у узрасту када су здрава и немају никакве симптоме. Ова вакцина се у свету примењује више од 15 година, дато је на стотине милиона доза и спада међу најбезбедније вакцине које имамо, без доказа о озбиљним нежељеним реакцијама. Важно је нагласити да ХПВ не погађа само девојчице, и код дечака може изазвати кондиломе, али и озбиљне карциноме пениса, аналне регије и главе и врата", објаснила је др Јелена Митровић, начелница педијатрије у Дому здравља "Др Симо Милошевић" на Чукарици.
Додала је да би увођење ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације додатно унапредило информисаност и обухват, јер би се системски обезбедило да сви родитељи добију тачне и правовремене информације о њеном значају.