Три опције за проширење Европске уније: Ко ће из чекаонице за бриселски сто и под којим условима

Представници Европске комисије представили су амбасадорима земаља чланица, на неформалном састанку, три опције за будућност политике проширења, пише бриселски Еуроактив.

Наш избор

Шта значи бити "део" ЕУ, а немати право гласа: Са правом вета или не, Србија мора бити целовита

Овај састанак одржан је у тренутку када из Брисела допиру гласови о тзв. чланству без вета, односно права гласа. Председник Србије Александар Вучић раније је казао да је Београд заинтересован за овакав модел. 

Прва опција би оставила тренутни систем непромењеним, са Албанијом и Црном Гором као водећим кандидатима, са циљем придруживања до 2029. године. Друга опција названа је "постепена интеграција". То подразумева да би се земље кандидати придружиле већем броју иницијатива и програма ЕУ без формалног уласка у блок. Ратификација чланства у свих 27 парламената чланица остала би за касније. 

Амбасадорима је представљена и трећа опција, тзв. "обрнутог проширења", према којој би земље добиле брз формални улазак, о коме би се договорило свих 27 земаља чланица, а затим би касније хватале корак са реформама. Бриселски портал оцењује да ће тиме ратификација постати тежа, јер је десница све јача. Портал "Политико" наводи да је ова опција наишла на снажан отпор међу одређеним амбасадорима земаља чланица.

Марта Кос о "другој лиги" чланица ЕУ: Да се заштитимо од "тројанских коња"

"Отпор ефикасно зауставља модел најпре чланство, а касније интеграције, који је Комисија промовисала у настојању да се Украјина придружи до 2027. године", наводи "Политико".

Нацрти закључака Самита лидера ЕУ који ће бити одржан 19. марта сугеришу да се очекује да ће подржати традиционални приступ блока заснован на заслугама. 

"То би оставило наду Комисије да ће се Украјина ускоро придружити потпуно мртвом", сликовито анализира "Политико". 

Европску комисију на састанку је представљао шеф кабинета Урсуле фон дер Лајен, Бјерн Зајберт.