Србија и Балкан
Ковач за РТ Балкан о ратовима деведесетих: Ко је запалио буре барута у Босни и Херцеговини
Српска страна је прихватила независност БиХ, залагали смо се искрено да не дође до рата. Алија Изетбеговић је преко ноћи променио мишљење и ушао у рат, каже некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Томислав Ковач
За рушење комунизма и социјализма и распарчавање Југославије деведесетих година, Запад је користио националистичке странке у бившим републикама, каже некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Томислав Ковач и додаје да је то у Хрватској била странка Фрање Туђмана, а у БиХ Алије Изетбеговића.
Он је за РТ Балкан рекао да су независну Хрватску могле да створе националистичке, проусташке снаге на челу са Туђманом и свитом која је дошла из усташке миграције.
"Добили смо Хрватску која се ослања на вредности Независне државе Хрватске", навео је он.
Додаје да су у БиХ националне странке дошле на власт и да је Алија Изетбеговић мислио да може преко локалних снага, полиције да оствари своје циљеве као у Хрватској, али да то није могло да прође.
А ко је запалио буре барута у БиХ, можда одговор може да се наслути у експертизи коју је урадио проф. Милош Ковић. Треба се осврнути на 1991-1992. годину и Бадинтерову комисију (Арбитражна комисија мировне Конференције о Југославији) која каже да се БиХ може признати као независна држава, ако се воља грађана потврди референдумом.
Срби који су бојкотовали референдум, сматрајући га неуставним, били су прегласани. Једно од решења био је Кутиљеров план или Лисабонски споразум. Према том споразуму БиХ би била независна и састављена од три национална кантона, а Сарајево би имало екс територијални статус.
Српска и хрватска страна прихватиле су те принципе, док је муслиманска страна имала примедбу на другу тачку споразума која се односила на кантоне. Стручњаци кажу да је остало забележено да је српска страна прихватила независност БиХ пре иједног испаљеног метка у замену за територијалну аутономију и мир.
Муслиманска страна сагласила се 18. марта са споразумом, међутим вођа делегације Алија Изетбеговић је након састанка са тадашњим америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом одбацио план. Изетбеговић је у предратном парламенту пре великих сукоба и рефендума изјавио да ће "жртвовати мир за велику и суверену БиХ".
Проф. др Милош Ковић у својој експертизи наводи изјаву Алије Делимустафила са седнице Председништва БиХ од 9. марта 1992. године, који је рекао да је Странка демократске акције у том тренутку бројала око 160.000 војника, Хрватска демократска заједница око 60.000 војника, док је ЈНА у БиХ имала око 22.000 војника.
Унапред организовану муслиманску војску предводили су криминалци и злочинци као што је Рамиз Делалић, Јусуф Празина, организовани у зелене беретке и патриотску лигу. Криминалци су овладали Сарајевом до 1993. године.
Ковач се сећа да су сви у БиХ са одушевљењем дочекали Кутиљеров план, само да се не иде у рат, али да је Алија Изетбеговић преварио Србе.
"Српска страна је прихватила независност БиХ, ишли смо искрено да не дође до рата. Алија је преко ноћи променио мишљење и ушао у рат. Створио је Хрватима државу, али је изгубио Босну", навео је Ковач.
Подсетио је да је Изетбеговић пред почетак рата у БиХ "елиминисао све своје умерене, рационалне људе", а у игру су убачени "младомуслимани", код којих је идеологија на првом месту.
Говорећи о наоружавању муслимана у БиХ он је рекао да је у почетку оружје стизало са Запада, затим из Ирана, али и из Хрватске. Указао је да је муслиманска војска пре почетак рата у БиХ бројала око 160.000 војника и да је то била верска војска. У њој су, како је навео, били бројни криминалци, који су додатно радикализовани и дата су им велика овлашћења.
"Многе јединице муслиманске, попут 'зенги' су обучаване у Хрватској. Стратешки циљ и Хрвата је био да почне рат у БиХ. Стипе Месић је приликом доласка у Сарајево рекао: 'ми овде морамо почети рат, ако нема рата у Босни, нема Хрватске'", подсећа на дешавања пред сукоб у БиХ Ковач.
Live
