Према недавно декласификованим и објављеним докумената америчке обавештајне службе македонски и југословенски политичар Киро Глигоров (1917-2012) није прихватио промену имена Македоније ни за 100 милиона долара, колико су му тада нудили грчки званичници, пишу скопски медији.
Наводе да је Глигоров тада, у време широко распрострањене корупције, показао висок ниво принципијелности.
"Македонија неће прихватити промену имена", рекао је председник Глигоров почетком 1990. година. Иако суочен са веома лошом економском ситуацијом, он је одбио понуђени новац, а грчку понуду оценио "ирационалном".
Рекао је да је већ дато довољно гаранција да нема територијалне претензије према својим суседима.
Све ово документовано је у аналитичким папирима америчких обавештајних служби из 1992. године, који су недавно декласификовани и објављени у архивама америчке владе.
Према тим документима, грчки званичници су понудили финансијску подршку у замену за компромис око имена, у време када се Македонија као нова држава, која се тек одвојила од бивше СФРЈ суочавала и са дипломатском изолацијом.
У анализи америчких обавештајних служби, Глигоров је описан као "мудри стари лисац", искусни политичар који је пажљиво балансирао главне стратешке одлуке. У документима се наводи да је играо кључну улогу у кампањи за међународно признање Македоније, али је био разочаран одлуком Европске заједнице да подржи грчке приговоре на име земље, преноси Танјуг.
Извештаји такође приказују Глигорова као централни фактор политичке стабилности земље, посебно током периода када је владу водио премијер Бранко Црвенковски. Амерички аналитичари оцењују да је председник покушао да ублажи етничке тензије кроз уставни модел који је наглашавао индивидуална, а не колективна права националности.
У документима се такође помиње његово неповерење према регионалним лидерима тог времена, посебно према Слободану Милошевићу и Фрањи Туђману.
Амерички извори подсећају и на дугу политичку каријеру Глигорова. Пре распада СФРЈ, обављао је високе функције у савезним институцијама, укључујући председника Савезне скупштине и савезног секретара за финансије. Након повлачења из политике 1978. године, поново се активирао у периоду реформи југословенске економије, као саветник премијера Анте Марковића и аутор програма економских реформи.
Спор око имена између Македоније и Грчке почео је одмах након стицања независности земље 1991. године и остао је један од највећих дипломатских изазова земље у деценијама које су уследиле. Решен је тек 2018. године Преспанским споразумом, када је земља усвојила име Република Северна Македонија.
Премијер је тада био лидер СДСМ-а Зоран Заев.