Ванредна седница у скупштини лажне државе на чијем дневном реду се налазе уставни амандмани које је раније поднела Вјоса Османи, прекинута је око 21.30 часова због недостатка кворума, јер у сали није било довољно посланика из мањинских заједница. Председница скупштине лажне државе Аљбуљена Хаџију одложила је седницу за 22 часа.
Седници не присуствује Српска листа, пренели су медији на албанском језику.
Према писању медија на албанском језику, само су посланици владајућег Самоопредељења потписали захтев за одржавање ванредне седнице.
Шефица посланичке групе Самоопредељења Арбери Нагавци рекла је да та странка подржава уставне амандмане који предвиђају да председника бирају грађани на непосредним изборима.
"Председник да се бира на два начина, директно или преко посланика. Дебата о начину избора председника није ништа ново, дискутовало се више од деценије о томе", подсетила је Нагавци.
Додала је да би "председник имао већи легитимитет уколико би га бирали грађани".
Демократски савез Косова је подржава амандмане, али су додали да "устав који се мења ноћу, не доноси благослов".
Из опозиционе ДПК упућене су критике због сазивања седнице у кратком року. Посланици ове странке су навели и да су амандмани 2011. године послати уставном суду и упитали зашто се чекало оволико година.
Посланици опозиције су навели су на седници да нису добили писани позив за седницу, већ да су СМС-ом обавештени о одржавању ванредне седнице обавештени петнаестак минута пре почетка.
На скупштинској говорници истакнут је постер посвећен "епопеји тзв. ОВК" и застава Албаније.
Шта предвиђају амандмани?
Уставни амандмани које је предложила Вјоса Османи, а одобрио парламентарни одбор за законодавство, предвиђају промену начина избора председника лажне државе.
Ови амандмани предвиђају потпуну измену члана 86 (избор председника) устава.
Амандмани предвиђају да председника бирају непосредно грађани, путем гласања, а да председничке изборе расписује председник скупштине, најкасније шест месеци пре истека мандата актуелног председника.
Према амандманима, ако ниједан од кандидата у првом кругу изборне трке не успе да добије апсолутну већину од више од 50 одсто гласова, одржава се други круг избора између два кандидата који су први пут добили највећи број гласова, а кандидат који добије највише гласова у другом кругу бива изабран за председника.
Такође је предвиђено да се дода нови члан који ће омогућити да мандат актуелног председника, кога је изабрала Скупштина такозваног Косова, тече док се не изабере и не положи заклетва нови председник.
Амандмани такође предвиђају могућност бившим председницима који су служили пре ових промена да се кандидују на изборима.