Резултати истраживања застрашујући: Колико би Хрвата данас стало уз усташке јединице НДХ?

Истраживачи су испитаницима у анкети поставили једноставно питање: на чију бисте страну стали у Другом светском рату, антифашистичког партизанског покрета или јединица НДХ

Готово сваки четврти Хрват млађи од 24 године стао би данас уз јединице усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) када би у Другом светском рату морао да се определи за страну.

У томе предњаче Далматинци, мушкарци, гласачи ХДЗ-а и Домовинског покрета.

То је показала недавна анализа Института за друштвена истраживања спроведена прошле године на јесен, одмах после концерта Марка Перковића Томпсона на загребачком Хиподрому.

Истраживачи су испитаницима у анкети поставили једноставно питање: на чију бисте страну стали у Другом светском рату – антифашистичког партизанског покрета или јединица НДХ?

Када је исто истраживање спроведено пре пет година, укупно гледајући, само 11 посто Хрвата бирало је страну усташке државе.

"Таква је радикализација вероватно последица више узрока, укључујући и спољнополитичке. Наиме, прво истраживање спроведено је пре почетка сукоба у Украјини. Тај је сукоб утицао на међународну легитимацију поздрава 'Слава Украјини' (који је током Другог светског рата користила фашистичка и увелико колаборационистичка Организација украјинских националиста. Након 2014. постао је службени поздрав украјинске војске, а као израз солидарности с Украјином постао је свеприсутан и у светској јавности", каже социолог Никола Петровић и додаје:

"Поједини актери у Хрватској то су доживели као подстицај за легитимацију поздрава 'За дом спремни!'. Такође, сукоб у Украјини актуелизовао је геополитичке расцепе, те повећао интерес грађана за догађања у хрватском суседству и за историјска питања. Коначно, у политичком животу Европске уније је генерално дошло до радикализације и успона радикалне деснице, дакле Хрватска није изузетак".

Петровић је навео и да повећању подршке НДХ међу испитаницима је вероватно допринео и улазак ДП-а у хрватску владу.

"Али у политичкој историји савремене Хрватске пресудна је улога ХДЗ-а. У тој странци постоји такмичење међу – условно речено – Пленковићевом струјом, више оријентисаном ка центру, и оном деснијом, Анушићевом. Те се струје разликују и у односу према историјским питањима. Као резултат такмичења ко је већи патриота, цела је странка скренула удесно, у што се уклапа и подршка Томпсону. Све то је врло вероватно утицало на ставове грађана, односно на повећање подршке НДХ забележено у нашем истраживању", рекао је Петровић за портал хрватског недељника Новости, пренео је Танјуг. 

Иначе, Петровић је са Филипом Филом и Јосипом Билићем један од аутора споменутих истраживања.