Србија и Балкан
Закувало у Приштини: Ко ће кога распустити – Вјоса скупштину, или Курти председницу лажне државе
Суштински, пропао је први Куртијев покушај да после премијерског и места председника скупштине за себе и своју партију приграби и трећу најважнију позицију у самозваној "држави" – позицију председника
Неколико сати пошто је председница тзв. "Косова" Вјоса Османи декретом распустила скупштину у Приштини, која је у овом сазиву трајала читавих пар недеља, огласио се премијер Аљбин Курти и председници запретио – уставним судом лажне државе.
У одлуци о распуштању скупштине Вјоса Османи констатовала је "како је штета што представници народа, односно посланици, нису поштовали интерес тог истог народа", неколико сати касније Курти оптужује Османи да је својом одлуком само "продужила агонију" и да није понудила решење.
На ванредној конференцији за медије Курти је у Приштини данас поподне изјавио "да је декрет о распуштању скупштине неуставан и да уставни суд треба да донесе одлуку да ли морају да се одрже нови избори". Његова странка уставном суду поднела је и захтев да процени да ли су посланици који се нису појавили на синоћним седницама парламента тиме прекршили тзв. устав.
По речима Куртија "нови избори одузеће више времена, а неће донети нова решења, јер није за очекивати да ће неко освојити двотрећинску већину".
"У овој ситуацији не верујем да понављање избора доноси решење, већ само може продужити агонију, што је потпуно непотребно. Избори ће коштати неколико десетина милиона евра, а може доћи до само малих промена", рекао је Kурти.
Премијер који ће са распуштањем скупштине после само неколико недеља опет у в. д. стање, оценио је да процес избора председника у скупштини "није стигао до треће рунде, која би аутоматски довела до избора" и да је то разлог са жалбу уставном суду.
"Сви сте синоћ видели слику са седнице – ко је био у сали, а ко није. Ниједан посланик који је изостао није обавестио председавајућу о разлогу одсуства, због чега је предмет упућен уставном суду. Дужност је посланика да обављају свој посао за који их је народ изабрао – да дођу на своје радно место, да учествују и да гласају. Налазимо се у ситуацији у којој не верујем да можемо говорити о изборима без последње речи уставног суда", рекао је Kурти на конференцији за медије.
Вјоса Османи данас је, после одлуке о распуштању скупштине, већ одржала консултације са политичким партијама о датуму избора, али представници Самоопредељења нису се појавили на састанку.
За разлику од Куртија, председник опозиционе Демократске партије Kосова Бедри Хамза подржао је данас одлуку Османијеве. Хамза је рекао да је она декретом о распуштању скупштине поступила у складу са својим надлежностима и обавезама. Додао је да ће ДПK прихватити сваку одлуку коју уставни суд донесе по том питању.
Иза одлуке Османијеве стао је и председник Демократског савеза Kосова Љумир Абдиџику који је навео да избори никада нису били омиљена опција за ДСK, али је истакао да је странка спремна да учествује у консултацијама о одређивању датума њиховог одржавања.
Јавио се и портпарол ЕУ који је у писаном одговору за приштинске медије навео да Брисел "са жаљењем прати последња дешавања на Kосову".
"Са жаљењем пратимо последња дешавања. Сада чекамо одлуку уставног суда", наводи се у одговору портпарола ЕУ за "Косово онлајн".
Овај портпарол није међутим навео због чега му је више жао, да ли због тога што Курти синоћ није прогурао свог заменика за председника, што је Вјоса Османи распустила скупштину, или због трошења пара за нове изборе.
Иначе, уколико уставни суд лажне државе оцени да је декрет Вјосе Османи неуставан, директне правне последице биће поништавање декрета, поништавање евентуално расписаних избора и обавеза институција самозване државе да се врате у стање пре декрета. У том случају, скупштина би се сматрала нераспуштеном и могла би да настави процес избора председника.
Како, када Курти, што се синоћ видело, нема двотрећинску већину ни за избор председника, а пре тога ни за кворум, вероватно само он зна.
Какве би последице у том случају претрпела сама Вјоса Османи, односно да ли би Курти дошао у прилику да "распусти" председницу који дан пре истека мандата друго је питање. Одлука уставног суда да је декрет неуставан свакако би продубила иначе дубоку кризу у Приштини која траје дуже од годину дана.
Формално, главна битка у Приштини сада се води по питању да ли је синоћ истекао рок за избор председника па је, скупштина самом чињеницом да председник није изабран распуштена, што је Османи само потврдила, или су у праву они, међу њима и Курти и његова партија, који тврде да постоји дужи уставни рок од 60 дана од почетка скупштине на којој се бира председник и да је Вјоса Османи преуранила са својим декретом.
Суштински, синоћ је пропао први Куртијев покушај да после премијерског и места председника скупштине за себе и своју партију приграби и трећу најважнију позицију у лажној држави – позицију председника.
На састанку са Вјосом Османи, председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај изнео је данас три могућа датума избора, ако до њих дође и ако декрет председнице не падне на уставном суду. То су 5, 12. или 19. април.
Куртијеви овом састанку нису присуствовали и самим тим нису се изјашњавали о датуму, али је сасвим јасно да од три предложена датума њима може одговарати једино 5. април када је ове године католички Васкрс и када ће део албанске дијаспоре доћи на Косово и Метохију. Други датум је око 1. маја, уколико се уклапа у уставне оквире, када ће дијаспора поново на Космет, јер, Куртију то је познато, резултат избора директно зависи од тога колико ће Албанаца са Запада приспети на "Косово" и гласати.
Live
