Србија и Балкан
Последња одбрана Универзитета на Космету: Глас вапијућег у пустињи, има ли ко да га чује? (ВИДЕО)
Повод за одржавање трибине на Правном факултету у Београду је почетак примене такозваног закона о странцима на Косову и Метохији, због којег су процене да ће образовање и здравство које и даље функционише по систему Републике Србије на Косову и Метохији посебно бити погођено због наставног кадра и особља које долази из централне Србије
Клуб друштвених односа Правног факултета у Београду одржао је вечерас трибину "Универзитет у Приштини – снага пркоса и доказ истрајности". Организатори су поручили да у тренутку притисака на институције Републике Србије, студенти Правног факултета Универзитета у Београду пружају подршку Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Повод за одржавање трибине је почетак примене такозваног закона о странцима на Косову и Метохији, због којег су процене да ће образовање и здравство које и даље функционише по систему Републике Србије на Косову и Метохији посебно бити погођено због наставног кадра и особља које долази из централне Србије.
Говорници су били професор др Бојан Бојанић, професор др Душко Челић, доцент др Стефан Сурлић и професор др Бранко Ракић.
Челић: "Савршена олуја" за последње етничко чишћење Срба на КиМ
Професор Правног факултета у Приштини Душко Челић рекао је да је глас професора са Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици глас вапајућих у пустињи. Он је подсетио да ова образовна установа баштини традицију од Призренске богословске школе и истакао да је све што је проживела држава на Космету, проживео и Универзитет у Приштини.
"Тешко је објаснити какво је тренутно стање, то је једна доза неизвесности и зебње шта ће се догодити. Највероватније да ће кренути примена тзв. закона о странцима. Не видимо засад гласа од стране нашег оснивача, Републике Србије и то је можда оно што нас можда у овом часу и највише боли. Та тишина из Београда најјаче одзвања на Универзитету у Косовској Митровици. Уколико крене примена тог закона, то ће бити заиста фаталан утицај, јер половина професора неће моћи да обавља ни наставу, ни испите. Бојимо се да ће то изазвати ланчану реакцију и одлазак и професора и студената, па и генерација средњошколаца и основаца, а за њима и родитеља. Тај ефекат би могао да се опише као 'савршена олуја', последње етничко чишћење Срба на КиМ", упозорио је Душко Челић.
Он је објаснио да је у питању дискриминациони пропис, који је донет још 2013. године и да је опасан, јер читаве категорије српског становништва ставља ван закона, сматра их странцима и правно невидљивима, али да се на то није упозоравано ни из Косовске Митровице, ни из Београда, ни из Брисела.
"Више од 220.000 избеглих и расељених и њихове потомке сматра странцима. Лица која немају личне исправе тзв. Косова, лица која су рођена у централној Србији, то би значило да више од три дана не би могле да бораве на КиМ и били би подвргнути протеривању. Ако би желели да остану дуже, морали би да доставе разлоге за дужи боравак. Морали би да докажу да је установа акредитована у систему тзв. Косова, што Универзитет није. Интеграција је немогућа, јер би то отворило Пандорину кутију у смислу начина финансирања, садржине програма, јер не можемо предавати позитивно право тзв. Косова, већ Републике Србије. Исто тако и када је реч о географији, историји и другим идентитетским предметима", објаснио је професор Челић.
Он је истакао да би се применом закона отворио низ проблема и питања која нису решива уколико би се кренуло у било какву интеграцију Универзитета.
Професор је истакао да је било више покушаја урушавања Универзитета.
"После конфедерализације СФРЈ, комунисти су хтели да албанизују универзитет, настава на српском скоро да је нестала. После НАТО агресије 1999. Универзитет је прогнан из свог седишта, што је јединствен случај. Ми смо 25 година у привременом седишту у Косовској Митровици. Није било лако ни ту...Али, Универзитет је несметано радио и за време барикада 2022.године, ниједан дан ни испит нисмо изгубили. Сваки дан рада са нашим студентима је патриотизам на делу. Сваки радни дан за нас је Божији благослов", поручио је професор Челић.
Приштина је за 15. март најавила почетак примене тзв. закона о странцима и возилима, према којима би сви који немају докумената која издају привремене институције били третирани као странци и морали би да траже боравишну дозволу.
Бојанић: Универзитет је црвена линија
Професор Бојан Бојанић је рекао за РТ Балкан да чињеница да се приближава 15. март изазива страх и неизвесност на Универзитету и на свим факултетима, јер не знају шта их чека. Он је указао да би примена два најављена закона, посебно закона о странцима, имала кобне последице по Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Он је рекао да 2.000 до 3.000 студената и половина наставног кадра постали "странци" и да би био онемогућен и паралисан рад универзитета.
"Ништа није боља ситуација ни за запослене у здравственом систему, у основним и средњим школама. Ова два закона су унакрсни удари на Србе који живе на КиМ и њихов крајњи циљ је етничко чишћење. На мети ових удара, нажалост могу да се нађу и монаси и свештеници Српске православне цркве. Ја не желим да замислим ситуацију да мета једног дана буду богослови Призренске богословије, који су са неколико свештеничких породица последњи преостали чувари Душановог града", поручио је професор Бојан Бојанић.
Он је истакао да ово што се тренутно дешава није нимало случајно, већ да је то добро осмишљен план од стране Приштине, а да је циљ етничко чишћење Косова и Метохије, помоћу низа удара путем квазиправних средстава, да се заврши оно што је почело у овом послератном периоду.
"Сада је идеја да се уз помоћ тзв. закона доврши тај процес и да то почне да се примењује 15. марта. Проблем ће настати за 2.500 студената из централне Србије, који ће бити третирани као странци. Од 2013. је почела масовнија употреба косовских докумената, а од 2023. нема избора, већ сви морају узети документа тзв. Косова. Ако имате половину кадра који не могу да се задрже дуже од два дана, јасно је да ће бити огромних проблема", казао је Бојанић.
Професор је истакао да би, да није универзитета у Митровици, она била пензионерски град.
"Неприхватљива је било каква интеграција универзитета у Косовској Митровици, нити његово било какво измештање у Нови Пазар, Прокупље или Параћин, свеједно...Универзитет не постоји због нас 1.200 запослених, он постоји због студената. Универзитет, образовање и здравство су последње нити које Космет везују за Србију, он је црвена линија", поручио је професор Бојан Бојанић.
Live
