Парастосом и полагањем венаца и цвећа на Спомен-обележје у Братунцу, обележено је 30 година од егзодуса сарајевских Срба, који су дошли у Братунац и Подриње. Током мартовског егзодуса 1996. године, према процени Удружења "Сарајевски Срби", у Братунац се доселило око 10.000 људи.
Посмртни остаци 187 бораца Војске Републике Српске ексхумирани су у марту 1996. на подручју сарајевских општина које су у Дејтону припале Федерацији и пренесени на братуначко гробље.
"Порука би била да се никада не заборави завичај, да се никада не забораве они који су дали своје животе за Републику Српску, порука би била и да смо поносно изашли из Хаџића мада то многи тумаче на свој начин", рекао је Видомир Бандука из Удружења "Сарајевски Срби".
Венце су положиле делегације и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата. Славојка Гогић помолила се данас за своје страдале сроднике. Каже да су морали пренети и посмртне остатке да не би били оскрнављени.
"И гробове су рушили, свашта су радили", рекла је Славојка Гогић.
Сарајевски медији и политичари годинама оспоравају чињеницу о прогону и егзодусу Срба истичући да су се добровољно одселили и да су могли остати. Срби који су напустили своја вековна огњишта у Сарајеву кажу да им је у федерацији била угрожена безбедност и да су морали да оду.
"Он (Алија Изетбеговић) је рекао ко је год носио пушку, не сме остати у Хаџићима, лично Алија је то рекао. Отишли смо зато што није било више живота за нас", каже Гогић.
Срби су отишли, али су проблеми Срба у Федерацији БиХ остали, данас воде борбу како очувати своју имовину.
"Наша имовина је девастирана, дешава се и да општине упишу на своје власништво имовину", каже Драган Урејкић, председник Удружења "Игманска бригада".
Оно што су одбранили у рату, Срби из Хаџића, Илијаша, Грбавице, Вогошће морали су да предају у миру. У оквиру програма обележавања 30. годишњице егзодуса организована је академија сећања.