Србија и Балкан

Живадин Јовановић о две деценије од смрти Милошевића: Доживели смо све што је рекао

Некадашњи министар спољних послова сматра да су се обистиниле речи председника СР Југославије да "не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије" и да је видео да ствари иду ка отимању "Косова", отцепљењу Црне Горе, удаљавању од српске културе
Живадин Јовановић о две деценије од смрти Милошевића: Доживели смо све што је рекаоGetty © Photo by Couple/Globalphoto.com/Liaison

Догађаји који су се одиграли у две деценије након смрти Слободана Милошевића дају историјску дистанцу која потврђује његове речи да не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије, навео је Живадин Јовановић некадашњи министар иностраних послова СРЈ.

Милошевић је умро је пре 20 година, 11. марта 2006. у ћелији у притворској јединици Хашког трибунала. У јавности се одмах појавила сумња у околности његове смрти која није избледела ни данас.

Он је у писму руском министру спољних послова Сергеју Лаврову 10. марта 2006. године поручио: "Ја се, поштована господо, осећам веома лоше. Обраћам вам се у нади да ћете ми помоћи да се заштитим од криминалних активности у институцији која делује под заставом ОУН... Сигурно не могу да ме лече они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају".

Јовановић, као један од Милошевићевих сарадника, истакао је у интервјуу за "Новости" да је "његов мотив да непрестано говори о Милошевићевом завештању и сада јесте ситуација у којој се налази свет".

"Погледајте Иран - исти сценарио. Прво иде хибридни рат, економско исцрпљивање, а онда се прелази на отворено бомбардовање. СР Југославија је била прва велика лабораторија тог модела. Милошевић је у Хагу бранио управо ту истину. Знао је да ће га убити, али је желео да остане запис - да будуће генерације Срба виде како смо изманипулисани и како је један велики интелектуални капацитет покушао да нас освести пре него што буде прекасно. Данас, када погледамо економију у страним рукама и медијско затирање нашег идентитета, видимо да је свака његова реч из тог последњег обраћања постала наша стварност. Многи су се смејали његовом говору 2. октобра 2000. али време је показало да је то била хируршки прецизна анализа наше будућности", истакао је Јовановић. 

Додао је да је Милошевић имао тај невероватан интелектуални капацитет да види куда ствари иду. 

"Рекао је да ће са владом коју инсталира Запад неизбежно почети дезинтеграција свега што је наше. Данас је јасно да се управо то десило. Упозорио нас је да ће Косово бити прва жртва и да ће се овај тренутни статус претворити у трајно одвајање од Србије. Видео је шта се спрема Црној Гори, како ће је препустити мафији само да би је отцепили. Али, оно што највише боли јесте како је погодио ту социјалну катастрофу - најавио је дубоку поделу на мали слој баснословно богатих и огромну већину сиротиње. Рекао је да ће јавна имовина прећи у руке странаца, а да ће домаћи капиталисти бити само они који су спремни да погну главу, да повију реп и одрекну се части и достојанства ради мрвица са стола мултинационалних компанија", рекао је некадашњи министар. 

Према његовим речима, "најстрашније је било његово предвиђање о удаљавању од сопствених корена".

"Рекао је да ће нас удаљити од српске културе, књижевности и традиције. Погледајте данас, ако нам странци пишу уџбенике, ако избацују великане српске књижевности и епске песме, ако нас у медијима кљукају небитним информацијама о страним фудбалерима и британским великанима док заборављамо сопствене. Ми смо бољи део Европе, а довели су нас до тога да будемо искомплексирани и да верујемо како је све туђе боље. То је оно што је он антиципирао: државу којој је одузета душа", истакао је. 

Јовановић подвлачи да је операција рушења Милошевића дуго припремана и да "није 5. октобар пао са неба", већ "кулминација десетогодишњих санкција  исцрпљивања, пропаганде, демонизације једног народа и једног човека".

"Људи су већ били уморни и на то су непријатељи Србије и рачунали, на замор материјала и да ће људи поверовати у обећања да ће чим оде Милошевић, доћи милијарде долара, да ће нам све бити опроштено, да ћемо постати део те 'велике породице срећних народа'. Шта смо добили? То да су нам најбољи официри отишли у Хаг, да нам је војска сведена на ловачко друштво, да су нам фабрике распродате за један евро, а да су те милијарде које су обећане завршиле у џеповима оних који су ту промену спровели. То је та истина о којој се данас мало говори, или се говори са страхом", рекао је.

Данас, тврди "живимо последице и ово што се данас дешава са Косовом, то је само финализација тог процеса". 

"Милошевић је то видео. Он је знао да они неће стати на њему. Њима није био проблем Милошевић као појединац, њима је био проблем Милошевић као симбол отпора тој новој глобалној диктатури. Зато је он у Хагу био такав какав је био. Он је тамо бранио државу, није бранио себе. Он је знао да ће га убити. Он је то рекао више пута. Али је хтео да остане запис, да остане истина за будуће генерације. Да се види ко је ту био агресор, а ко је био жртва. Ко је рушио међународно право, а ко га је бранио", тврди Јовановић. 

Подсетио је на писану изјаву за Хашки трибунал пуковника Џон Кросланда, војног аташеа Велике Британије у Београду уочи агресије 1998. године, који је навео да су  "Клинтон, Олбрајтова и Холбрук су донели одлуку да збаце Слободана Милошевића" и да су "за тај план оценили да би им могла користити терористичка ОВК".

" Од тог часа, каже Кросланд, 'више није било важно уопште шта ја или било ко други мисли о ОВК, да ли је она терористичка, она је прихваћена као фактор, као чинилац у плану за збацивање Милошевића'. Када су у мају 1998. године Клинтон, Олбрајтова и Холбрук донели одлуку да збаце Милошевића уз помоћ ОВК та одлука се пренела на ЦИА која је добила одобрење да ангажује све потенцијале које САД имају на располагању: новац, обавештајне, пропагандне, лобистичке агенције.  Тај договор био је основа да се НАТО 1999. укључи у агресију на Југославију и да користи ОВК као копнене снаге. Пошто су Клинтон, Олбрајтова и Холбрук одлучили да ту организацију укључе у збацивање Милошевића, она је од терористичке постала савезничка у том часу. Био сам сведок како се у року од десетак дана променио наратив и речник Холбрука, Гелбарда и свих оних који су учествовали у преговорима са Милошевићем", рекао је Јовановић. 

Дипломата је навео да је циљ агресије на СРЈ била експанзија Алијансе на Исток. 

Како је рекао "Слобу није отерао српски народ".

"Сада видимо да су га отерали следбеници и муштерије Епстина, какав је Клинтон који се слика у женској хаљини. То говори о суштини, није се радило ни о каквој демократији, људским правима, ни о чему што је цивилизацијска тековина или вредност. Реч је о сулудој похлепи Епстинових следбеника да покоре, за почетак, целу Европу. Сметало им је што на Балкану постоји неко ко не жели да се покори, већ жели да остане свој у равни са другима", закључио је. 

image
Live