Навршава се 35 година од првих великих опозиционих демонстрација у Београду, одржаних 9. марта 1991. године у организацији Српског покрета обнове, на чијем је челу био Вук Драшковић.
Протест је формално организован са захтевом за смену генералног директора Телевизије Београд Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића, али се током дана претворио у шире незадовољство режимом Слободана Милошевића.
Повод за окупљање био је телевизијски прилог у којем је наведено да СПО сарађује са хрватским властима, након чега је Драшковић 16. фебруара позвао грађане да се окупе "9. марта тачно у подне на Тргу републике". Позиву су се придружиле и друге опозиционе странке, а скуп је у јавности назван и Митинг против петокраке.
Тог дана велики број грађана кренуо је ка центру Београда, али је полиција блокирала прилазе Тргу републике. У престоници је било распоређено око 10.000 полицајаца, а после подне су избили жестоки сукоби демонстраната и полиције. Органи реда користили су палице, сузавац и водене топове.
Лидери опозиције су се у једном тренутку склонили у Народно позориште, одакле се окупљенима обратио Драшковић уз позивом на "јуриш", након чега су сукоби на улицама постали још већи.
Демонстрације је преносила телевизија Студио Б, али је програм убрзо цензурисан, као и емитовање Радија Б92. У вечерњим сатима, у 19.30, на улице Београда изашли су и тенкови Југословенске народне армије, на захтев руководства Србије, како је тада саопштило Председништво СФРЈ којим је председавао Борисав Јовић.
У сукобима је повређено више од стотину људи, међу њима полицајци и демонстранти, а 158 особа је ухапшено, укључујући и Вука Драшковића.
Погинули су матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Милиновић је код "Лондона" погођен из ватреног оружја када је полиција отворила ватру према групи демонстраната, док је Косовић страдао после пада са пет метара код "Београђанке".
Протести се, међутим, нису завршили тог дана. 10. марта демонстрантима су се придружили студенти, који су са Новог Београда кренули ка центру и пробили полицијску блокаду на мосту. Наредних дана код Теразијске чесме одржавани су говори и скупови у оквиру протеста који су називани "плишаном револуцијом".
После неколико дана притиска, власт је 14. марта прихватила кључне захтеве демонстраната. Смењен је директор Телевизије Београд Душан Митевић са делом руководства, а оставку је поднео и министар полиције Радмило Богдановић.
Демонстрације 9. марта 1991. одиграле су се у тренутку дубоке политичке кризе у земљи, само неколико месеци пре распада Југославије и избијања ратова на простору бивше федерације.