Даница Грујичић за РТ Балкан: Зашто Србија не увози руске лекове

У Русији се последњих година ради на развијању лекова који су често знатно јефтинији од западних, а према тврдњама стручњака и подједнако квалитетни.

Међутим тешко стижу до пацијената у Србији. Поставља се питање зашто је домаће тржиште готово у потпуности окренуто западним фармацеутским компанијама и оставља грађане без повољних алтернатива.

Домаћи регулаторни систем Србије у великој мери прати европска правила, па лекови који су регистровани у ЕУ лакше добијају дозволе за продају у Србији. Правилник о увозу медицинских средстава која нису регистрована у свом седмом члану наводи да Агенција може да одобри увоз нерегистрованог медицинског средства које се увози из држава које нису чланице ЕУ и за које није извршено оцењивање усаглашености, а за које је извршена еквивалентна процена сигурности и перформанси.

Где настаје проблем и зашто не увозимо лекове из Русије или Индије, Кине, али ни из Аустралије и Канаде?

Професор др Даница Грујичић рекла је да наше тржиште није диферсификовано по питању увоза лекова јер сваки закон који се доноси у Скупштини мора да прође контролу у ЕУ.

Грујичић: Србија би могла да набавља руске лекове по повољнијим ценама

"Поједини закони, можда, не пролазе, али то је само уколико се мења јако мали број чланова закона, тако да не захтевају потврду у ЕУ. Наравно, ЕУ штити своје тржиште и своје фармацеутске куће и они имају одређена своја правила, која смо ми усвојили", рекла је Грујичић у емисији "Јутро на РТ" на телевизији РТ Балкан.

Испричала је да док је она била министар здравља да је наша фармацеутска инспекција послата у руске фабрике да би добили процену да ли заиста задовољавају све оне услове које задовољавају фабрике које раде код нас и у Европи те да су добили позитивни извештај. Додаје да је чак један предузетник био спреман да један руски лек производи у Ивањици, међутим, наглашава да је све то стало.

"Мислим да је то зато што врх државе сматра или има налог да не пушта ништа што је руско у Србију. Одговорно тврдим да ниједна руска компанија која жели да дође овде, нема никакву шансу", додала је.

Каже да би се нешто урадило и да би руски лекови продрли на српско тржиште потребна је, између осталог, и добра воља.

Истиче да су Руси савладали одређену технологију и да су се по увођењу санкција окренули сами себи.

"Јако добро су развили своју фармацеутску индустрију и оно што су мени рекли када су уведене санкције је то да једине компаније које су испоштовале уговор о испоруци одређеног броја лекова су биле америчке. Европске компаније су одмах престале да им извозе лекове", истакла је.

"Више од 85 посто лекова који се користе у Русији су произведени тамо", нагласила је.

Грујичић истиче да су и Кинези нашој фармацеутској инспекцији дозволили да оде и да погледа њихове фабрике.

"Када имате од ваше инспекције за лекове одлуку да је то по свим принципима и ЕУ и по закону Републике Србије, не би требало да буде никаквих проблема за регистрацију самог лека", рекла је.

Говорећи о цени лекова са других тржишта, међу којима су и руски лекови, истиче да је апсолутно учинковитост иста, а да би цена руског била бар за 30 одсто јефтинија.

"Мислим да основни проблем у погађању те цене лекова је у нашем фонду и бојим се да се наш фонд понаша као фондови по Западу. Нисам сигурна да су цене објективне", истакла је Грујичић, додајући да као министар немате много утицаја шта ће да ради фонд за који сматра да не треба да постоји.

Каже да има велике примедбе на рад Агенције за лекове и медицинска средства.

Бела кућа лансирала нови пројекат: До јефтинијих лекова само преко Трамповог сајта

"Агенција за лекове ради врло споро, врло споро се доносе одлуке и потпуно сам незадовољна начином како они одређене ствари процењују. Некаква нова власт или некаква нова влада озбиљно мора да размишља о томе да се промени Закон о здравственој заштити, да се веће ингеренције дају Министарству и да се искористе постојеће лабораторије Универзитета", рекла је Грујичић, истичући да је става да Агенцију за лекове треба угасити.

Сматра да треба направити стручно-етичке комисије унутар самог Министарства здравља од људи који су најмање 30 или 25 година у струци.

"Мислим да влада потпуна дезорганизација и то не само сада него више година и не само у току ове власти него и у току оне претходне", истиче Грујичић.

Каже да је ова власт урадила добре ствари што се тиче реновирања неких болница, набавке већег броја апарата, те да су услови под којима се ради бољи.

"Државно здравство мора опстати, свака држава која држи до својих грађана мора да обезбеди нормално здравство, мора да процени колико лекара опште праксе пре свега треба, шта је потребно да они знају, шта је потребно од опреме да они имају и онда можемо од њих да тражимо 85-90 посто завршеног посла", истакла је.

Каже да је другачије било за време епидемије вируса корона, да је тада било ванредно стање и да је Агенција за лекове онда радила само то.

"Тада је увезен 'спутњик', основна супстанца је увезена из Русије", рекла је др Даница Грујичић.