Обавезни војни рок у Хрватској: Шта још чека Србија?

Након две деценије, Хрватска је данас вратила обавезно служење војног рока у трајању од два месеца, а први регрути ће бити смештени у касарнама у Книну, Слуњу и Пожеги. У Србији су већ дуже време, како је најављивало државно и војно руководство, на снази припреме, обнова касарни.

Ипак, на званично отварање касарни за регруте се и даље чека, а саговорници РТ Балкан оцењују да је наша држава имала веће разлоге да то учини пре Загреба и да се са тим касни.

Према последњим најавама, са обавезним војним роком стартоваће децембарска класа ове године или мартовска – 2027. године.

На тематској седници Владе Србије о стратешком правцу државе одржаној крајем јануара, једна од пет кључних тачака којима ће чланови vладе посветити спада успостављање структурних елемената за увођење и служење војног рока и осавремењивање и оснаживање војске.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће служење обавезног војног рока почети од децембра ове или марта следеће године, а да ће одлука о томе бити ускоро донета и да то зависи од тока припрема. 

Влада Србије донела закључак од пет тачака – међу њима и обавезни војни рок

"Морамо да спремимо све објекте. Имамо довољно пушака и чизама али постоје неке ствари које још нису потпуно спремне", рекао је том приликом Вучић и истакао да морају да се "обнове регрутни центри, унапреде и обнове амбуланте".

Министар одбране Братислав Гашић истакао је раније да су ресорно министарство и Војска Србије спремни за враћање војног рока и да је припремљено и законско решење које треба да буде ускоро упућено у скупштинску процедуру. Како је навео, прошле године је 125 објеката приведено тој намени, као и да је планирано да у првој и следећим генерацијама буде по 5.000 војника који би на војном року провели 75 дана што би им било плаћено.

"Мушкарци ће бити у обавези да служе војни рок од 18 до 30 година, а женама ће бити омогућено да војни рок служе добровољно", рекао је Гашић.

Истакао је да је планирано да првих 60 дана служење војног рока буде у касарнама, а да 15 дана после тога проведу у одређеним логорским просторијама.

Коментаришући то што је Хрватска пре Србије вратила обавезни војни рок, генерал-мајор  и бивши начелник управе пешадије војске Милорад Ступар за РТ Балкан истиче да Србија шест година припрема народ за служење војног рока.

"Ми каснимо са тим. Наша војска је била припремљена да прими прве војнике у септембру 2025. године. Касарне су припремљене, 125 објеката је реновирано. Обезбеђене су старешине, извршени методички курсеви, сређен велики број стрелишта и вежбалишта. Радило се на стандарду официра, јер на тој обуци треба да раде мотивисане старешине који за кратко време може да да обученог војника", објашњава Ступар.

Ковач за РТ Балкан: Зашто се толико дуго чека на одлуку о увођењу обавезног војног рока

Подсећа да Србија има стратегију националне безбедности по којој је предвиђен концепт тоталне одбране. Како указује, задатак је да се направи систем одбране који би својом опремљеношћу, обученошћу и мотивисаношћу одвратио од било какве агресије као војно неутралне земље. Говорећи о томе да ли су наши капацитети довољно оспособљени за нове регруте, Ступар оцењује да имамо довољно капацитета по прерачуну који сада постоји.

"Србија је уложила средства да се набаве савремени борбени системи, али није довољно да набавите системе, њиме треба да управљају нови млади људи, који ће бити обучени. Имамо тачно довољно капацитета према прерачуну, сада постоје центри за обуку у Сомбору, Ваљеву, Лесковцу, Пожаревцу, Панчеву. Свака земља има проблема са професионалним кадром, јер је војничко занимање само по себи тешко. Зато је једно од решења враћање служење обавезног војног рока", истиче Ступар.

На питање да ли је рок од 75 дана довољан за ову врсту обуке, Ступар наводи да је, према његовом мишљењу, и више него довољан и да се потцењује знање наших старешина.

"Ако им обезбедите услове за рад, за 75 дана се могу постићи врхунски резултати. Хајде, да прво кренемо са обуком, па ћемо се онда, продужавати или скраћивати. Као човек који је изводио обуку 35 година, јер сам као генерал водио управу пешадије, тврдим да је 75 дана сасвим довољно", наводи Ступaр.

Објашњава да се обука дели на обуку појединаца и јединице, као и да се првих 30 дана регрути обучавају општој пешадијској обуци.

"У том периоду треба да науче да употребе маску, прву помоћ, лично наоружавање, да се маскирају, знају мине, основна обука са гађањима. А онда, током другог месеца се обучавају за војно-евиденциону способност, радно место тенкисте, артиљерца, снајперисте. Потом, следи 15 дана за обуку у стварним условима", напомиње Ступар.

Од тих младића које служе војни рок, један део ће, указује наш саговорник, отићи у професионалне јединице, док ће други бити активни и пасивни резервни састав.

Гашић: Све је спремно за враћање обавезног служења војног рока, уређено 125 објеката

"Они који се пронађу у војничком позиву, остаће у професионалним јединицама. Активна резерва је на "клупи", прима плату и ускаче кад професионалног војника нема. Пасивна су они по позиву. Морам да напоменем да се обука не завршава са 75 дана. Све те ратне јединице имају обуку јединица сваке године од 15 дана до 30 дана. Обука се наставља до 35 године докле им је прва категорија", истиче Ступар.

У Хрватској је до сада, како је саопштено, 10 уложило приговор савести, а на питање какав одзив очекује младића из Србије, Ступар одговара да се причама које се намећу, да велики број омладине не жели да служи војни рок, напада борбени морал народа.

"Ова наша младост потиче од славних предака, од Карађорђа, војводе Путника, Степе Степановића. Немамо право да слободу коју су нам дали преци, неком поклонимо. Сматрам да је већина наших младих људи далеко од тога да би бојкотовали", указује Ступар.

Генерал у пензији Митар Ковач сматра да не постоји довољно разлога који се могу довести у контекст одлагања служења војног рока.

"Србија је имала далеко веће потребе од Хрватске да то учини пре ње, а Хрватска као чланица НАТО пакта, није требало то да учини. Али нама Хрватска није репер. Ми, из нашег стратешког опредељења, требало је давно да наставимо служење војног рока. Официри су то предлагали пре четири, пет година, међутим, ту се умешала политика, под притиском Европљана, НАТО-а, даване су нам сугестије да се то не чини. Мислим да је то резултат тога. Нису у питању ни финансијска средства. Потребно је мало новца да се прилагоде инфраструктурни капацитети. Због геополитичких процеса и угрожавања безбедности, требало је да појачамо обим и број партија регрута који ће се обучавати током једне године", истиче Ковач за РТ Балкан.

Оцењује да би било крајње неодговорно и опасно уколико би се термин служења војног рока пребацио за наредну годину.

"Надам се да ће сазрети уверење да због појачаних изазова безбедности Балкана и Европе, то мора да се учини што пре. Очекујем да се тај фамозни нацрт закона што пре нађе у процедури. Изговори не могу бити да ли су нам спаваоне веће или мање, јер не треба стварати полухотелске услове за војнике јер војска никад није живела тај живот. Треба поштовати критеријуме за слање позива, да нема изузећа. Битна је правичност да нема изузећа татиних и маминих синова", закључује Ковач.