Обрад Кесић: Притисак Запада на Куртија реторички

Притисци из Вашингтона и Брисела да Аљбин Курти формира ЗСО, политичком аналитичару Обраду Кесићу се не чине искреним, јер му, како појашњава, сугеришу да ће је он направити по својој мери, а не према преузетим обавезама из постигнутих споразума.

"Мислим да је притисак САД на Куртија реторички и за јавност, јер иза сцене, ако гледате контекст тог притиска, видите да то није баш неки снажан пртисак, јер му они унапред кажу - 'ви нам кажите како ћете дефинисати ЗСО. Како вама одговара тако ће бити'. Другим речима, мислим да Брисел и САД кажу - добићеш све што тражиш и сам ћеш да дефинишеш каква ће права Срби да имају'", рекао је Кесић за "Косово онлајн".

А, пошто посредници дају могућност Куртију да сам дефинише шта подразумева под ЗСО, онда то, сматра Кесић, заправо и није притисак.

"Ако не желе да се држе договореног (а договорено је да то мора да буде широка аутономија и управа која одлучује о свим значајним областима свакодневног живота), већ ако Американци унапред сугеришу Куртију да ће он одлучити колика ће аутономија да буде, онда то није ни искрено ни легитимно", каже Кесић.

Јер, каже он, није легитимно да се права Срба штите захваљујући доброј вољи Приштине, пошто, како додаје, "знамо да тамо добре воље нема". Права се, наглашава, морају штитити у складу са договорима, међународним правом и Резолуцијом СБ УН.

Овако постављена ситуација, сада, како каже Кесић, изгледа апсолутно неприхватљиво.

"Понашање Куртија није рационално јер не види да му дају малтене све што тражи. Или је можда реч о толико напетој унутрашњој политичкој ситуацији између албанских политичких странака, да он ни симболично не сме да попусти, зато што би пао са власти", сматра Кесић.

За овог политичког аналитичара, позитивно је што је председник Србије Александар Вучић одлучио да са питањем преговора о Косову иде на скупштинску расправу, али, како додаје да у ту дебату треба укључити читаво друштво, цркву, активисте и невладин сектор.

"А поготово се мора много директније укључити народ који живи на КиМ. Народ који живи у тим општинама које треба да чине ЗСО. Таква расправа може бити само корисна", рекао је Кесић.

Он истиче и да би морало да се дефинише шта је национални интерес Србије у вези са Косовом, јер до сада тога није било.

"Кад кажем да се дефинише, мислим да се заузме јасан став, не само око генералне идеје да треба да постоји ЗСО, него треба да знамо генерални став шта да радимо. Да ли враћамо суверенитет и територијални интегритет, да ли се боримо за статус кво, да ли се боримо за поделу. Мора да буде и те расправе, да бисмо постигли консензус и да бисмо сви знали како најбоље да достигнемо тај жељени резултат", истакао је Кесић.