Србија и Балкан

Министар о ултиматумима Приштине: Да ли Србија може да заустави насиље над Србима на КиМ?

Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици може да доживи оно што се догодило после бомбардовања, да се измести и изван административне линије. То је врло лоша опција, јер управо та деца која долазе да студирају, чине тај живот на КиМ, истиче министар информисања Борис Братина

Данас истиче ултиматум који је поставила Приштина да се отме имовина Факултета техничких наука, до када је дат рок да се потпише уговор са самозваним приштинским универзитетом или да се исели. 

Да ли Србија може да заустави и како ово насиље Приштине?

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина за "Јутро на РТ" истиче да су Стоматолошки, Медицински, Технички факултети најјачи у Косовској Митровици и најважнији за саму заједницу, а да је напад на Технички факултет, напад на читав Универзитет.

"Универзитет неће пристати да се лиценцира по приштинској иницијативи. Може да доживи оно што им се догодило после бомбардовања, да се измести и изван административне линије. То је врло лоша опција, јер управо та деца која долазе да студирају, чине тај живот на КиМ", истиче Братина.

На питање шта ће се догодити уколико се Универзитет који је већ из Приштине измештен у Косовску Митровицу, доживи судбину другог измештања, Братина одговара да је то "чист губитак". 

"Албанске привремене институције и земље Квинте се понашају као да је тзв. Косово независна држава и све ове претње и ултиматуми су могући јер их подржава међународна заједница подржава. Циљ Албанаца је да Срба на КиМ нема, и зато, нападају Универзитет. Да не говоримо о томе шта доноси напад на Клиничко-болнички центар у Митровици", наводи Братина.

Како каже, "држава Србија издваја знатна средства у погледу помоћи становништву да би људи могли да живе".

"Ако нам народ оде, немамо коме више да помажемо. Наставници који долазе да предају, после 15. марта више неће моћи да чине то као до сада јер се овим законом, то онемогућава. Ми помажемо колико је могуће ненасилним средствима. Волео бих да је народ на КиМ заштићен као народ у централној Србији, али то није могуће у овом тренутку", указује Братина.

Када је реч о реакцији међународне заједнице, Братина подсећа да Уједињене нације више о Косову и Метохији не издају ни саопштења.

"Оне су заузете свим осталим сукобима. Ми морамо да упозоравамо међународну заједницу. Нисмо ми ништа дали, него по тим претходним споразумима сачињеним, морали да прихватимо одређене ствари. Да ли је било грешака... Данас сви сматрају да је излазак полицајаца из тзв. косовског система била грешка, јер то вам је 700 легалних пиштоља на улици. То је одбрамбена снага. Време је прошло, а намере су остале исте. Срби на КиМ су изложени читавом низу репресије", објашњава Братина.

Како истиче, "он не може да одговори на питање шта ако то потискивање Срба поприми неку врсту убрзања".

"Оно чега се бојим је реприза 17. марта 2004. године. То је ситуација у којој сам сигуран да ћемо наћи неки начин да заштитимо народ", каже министар информисања.

Истиче је дошао до неких гласина, да ће примена такозваног закона о странцима бити одложена за годину дана.

"Ми смо померали рокове и за личне карте, па дође време да се то опет примени. Нама се таква ситуација смеши за годину дана. Време може да се купи ради дијалога", закључује Братина.

image
Live