Србија и Балкан
Јовановић поводом годишњице Милошевићеве смрти: Био је визионар, државник и симбол отпора доминацији
Слободан Милошевић је био државник који је бранио и државу и идеју Југославије, али не по цену неравноправности Србије и српског народа, казао је каријерни дипломата и бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић гостујући у Јутру на РТ
Двадесет година после смрти Слободана Милошевића, његово име у српској јавности и даље дели, опомиње и изазива. За једне је остао симбол отпора западној сили и човек који је у пресудним историјским тренуцима бранио државу и националне интересе, док је за друге био оличење ауторитарне епохе чије се последице и данас осећају. Али и две деценије после његове смрти у Хагу, једно је извесно: политичка и историјска сенка Слободана Милошевића није нестала.
Од партијског функционера који је политички узлет започео унутар Савеза комуниста, преко човека који је на Косову Пољу 1987. године изговорио реченицу "Нико не сме да вас бије", до председника Србије и СР Југославије у годинама распада Југославије, санкција, ратова и НАТО агресије, Милошевић је остао једна од најконтроверзнијих личности новије српске историје. Његов пад 5. октобра 2000. једни су славили као победу демократије, а други доживели као државни преврат припреман споља, после година санкција, политичке изолације и демонизације Србије и њеног руководства.
У Јутру на РТ, поводом 20 година од смрти некадашњег председника Србије и СР Југославије, о његовој личности, политичком наслеђу и историјској улози говорио је каријерни дипломата и бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић, који је Милошевића описао као човека чија је улога далеко већа од поједностављених представа које су о њему годинама стваране.
"Покојни Слободан Милошевић је био привредник, банкар, политичар, државник и заточеник Хашког трибунала. Прошло је 20 година од како је уморен у Хашком трибуналу. Обично се говори како је умро под неразјашњеним околностима, али данас већ преовладава закључак да то није била сасвим природна смрт и да је уморен ускраћивањем адекватног лечења", рекао је Јовановић.
Он је подсетио да је Милошевић тражио лечење у Москви и да су постојале гаранције Руске Федерације, али да му то није омогућено.
"Он је тражио да буде лечен, упозоравао, Руска Федерација је давала гаранције Хашком трибуналу, али они који управљају Трибуналом нису дозволили да се лечи. Није мали број умних људи и у Србији и у иностранству који сматрају да је убијен јер је представљао велику непријатност за Хашки трибунал. Он је доводио у питање цео систем који је произвео Трибунал и агресију, стављао их под сумњу, као и приче да раде за демократију, људска права и друге вредности", навео је Јовановић.
Подсећајући на ток хашког процеса, Јовановић је оценио да је Милошевић био оптужен и изведен пред суд под лажним изговором и под лажним оптужбама.
"Са ове дистанце треба рећи да је постало јасно да је затворен, оптужен и да му је суђено под лажним изговором и под лажним оптужбама. То се видело и у току самог суђења када је првобитна оптужница мењана, па је из ње изостављано све оно што је носило ризик да Милошевић изложи јавности, а што је непријатно и за суд и за читав систем. Почело се са тим да је био српски националиста, тежио великој Србији, ауторитарни лидер… Све је то мање-више, укључујући и део о Рачку, изостављано, али није било довољно изостављања како би могли да наставе и са преосталим оптужбама, тако да је Милошевић уморен", рекао је он.
Јовановић је додао да је Милошевићу остало "педесет и више сати одбране", као и да многи сведоци одбране нису ни добили прилику да говоре.
Говорећи о његовој историјској улози, гост Јутра на РТ је Милошевића описао као државника који је бранио и државу и идеју Југославије, али не по цену неравноправности Србије и српског народа.
"Он је увек био и остао, а данас се то види, и визионар и државник и социјалиста и хашки заточеник. На свим тим подручјима оставио је дубок траг. Оно што га одликује као државника је то да је бранио државу, бранио и залагао се и за очување Југославије, али не било какве, већ Југославије у којој ће Србија и српски народ бити равноправни. То није одговарало оним силама које су Југославију перципирале као препреку за своју експанзионистичку политику ка Истоку", истакао је Јовановић.
Посебно је нагласио Милошевићево виђење социјалне правде и модела привредне трансформације који није подразумевао распродају државе и друштвене имовине.
"Он је изграђивао друштво социјалне правде и у том смислу схватио је дух новог времена, видео је да процес иде ка приватизацији, али је приватизацију осмислио као приватизацију у којој ће и радници и сви грађани Србије учествовати у власништву. Да оно што су стварали људи, њима и остане. Био је за акционарску приватизацију у којој би и радници у фабрикама и на пољопривредним газдинствима имали свој удео", рекао је Јовановић.
Осврнуо се и на тадашњу приватизацију стамбеног фонда, тврдећи да је и у тим околностима постојала намера да се очува социјална равнотежа.
"У то време извршена је приватизација стамбеног фонда, али је омогућено, имајући у виду тешке услове под санкцијама, да свако постане власник стана који користи, под условима које може да исплати и у тим тешкоћама. И као политичар и као државник залагао се за друштво социјалне правде у којем неће бити масе сиромашних и шачице богатих", казао је Јовановић.
Према његовим речима, Милошевић је и у међународним односима инсистирао на равноправности, а не на зависности од великих сила.
"На међународном плану залагао се за равноправне односе. Са највишим представницима западних земаља говорио је да не очекује ни донације ни поклоне, већ услове да на равноправном нивоу сарађују на економском и свим другим подручјима", рекао је Јовановић.
Сматра да је Милошевић био један од ретких лидера који није пристао на капитулацију пред западним ултиматумима, посебно у Рамбујеу.
"Милошевић је симбол отпора стратегији експанзионизма и доминације. Он је први лидер на планети који је стао у одбрану суверенитета и територијалног интегритета земље, који није прихватио добровољно капитулацију или окупацију земље, и то је дошло до изражаја у Рамбујеу. То је показао и у другим приликама. Био је борац за истинске интересе земље, њену равноправност и партнерство са онима који прихватају Србију као равноправну", оценио је Јовановић.
Као важне спољнополитичке потезе из тог периода, издвојио је Споразум о бесцаринској трговини са Русијом, посету Кини 1997. године и потписивање декларације о пријатељству и сарадњи са Пекингом, као и дијалог са албанским премијером Фатосом Наном на Криту.
"За његово време постигнут је договор са Руском Федерацијом о бесцаринској трговини. Милошевић је 1997. учинио званичну посету Кини и са тадашњим председником Јанг Це Мином потписао познату декларацију о пријатељству и сарадњи између Југославије и Кине. На међународном плану, после 50 година, остварио је дијалог са албанским премијером Фатосом Наном на Криту и то је био не билатерални, него важан догађај за Балкан и Европу. Постигао је договор са њим да се нормализују односи између Југославије и Албаније, а што се тиче питања КиМ то је унутрашње питање које ће се решавати поштовањем равноправности свих грађана и свих националних заједница", навео је Јовановић.
Говорећи о Босни и Херцеговини, истакао је да без Милошевићевог ангажовања не би било ни Дејтонског споразума, а самим тим ни међународне верификације Републике Српске.
"Ни Дејтонског споразума не би било да није било доприноса Слободана Милошевића. Знамо шта је он значио за српски народ у БиХ, да је тим споразумом призната Република Српска на међународном плану и једним међународним уговором који је постао део међународног правног система. Захваљујући његовом ангажовању, српски народ у БиХ, односно у РС, има своју сигурност и заштиту и равноправност", додаје.
Осврћући се на Милошевићев говор од 2. октобра 2000, Јовановић указује да је унапред упозоравао на последице промене власти и прихватања западног модела.
"Упозоравао је шта се може десити са Србијом уколико поклекне и прихвати туђ систем, туђу политику и туђа мерила. Упозорио је на много ствари уколико у Београду буду руководили изабраници НАТО-а, Запада: да ће неминовно доћи до разбијања земље и да ће прва жртва бити КиМ, а да ће се тадашњи тренутни став и положај Косова претворити у трајни, да ће и остатак Југославије бити расточен, јер ће у Црној Гори на власт бити постављена мафија", навео је Јовановић.
У истом контексту, додао је да је Милошевић говорио и о економској и духовној цени таквог заокрета.
"Рекао је да ће доћи до неминовне распродаје и губитка власништва над привредом, над индустријом… Видимо да је већ од Петог октобра читав банкарски систем и финансијско тржиште прешло у руке страног капитала, односно западног капитала. А капитал је крвоток привреде, а крвоток одређује слободу. Говорио је и о однарођавању, тежњи да се промени културна, национална и духовна свест српског народа, да се туђе вредности прихвате као своје, а да се од својих прави ругање", подсећа Јовановић на говор који сада делује пророчки.
На крају, осврнуо се и на честу тезу да је Милошевић "преспавао пад Берлинског зида", оценивши да је таква критика данас ирелевантна и политички мотивисана.
"Што се тиче оптужби да је Милошевић преспавао пад Берлинског зида, то је беспредметно. Данас је на дневном реду упозорење да не преспавамо мултиполаризацију и стварање новог светског поретка и не треба се занимати таквим неоснованим коментарима. Шта су добили они који га нису преспавали? Сви су постали чланице НАТО пакта, затим су изгубили своја добра, власништво, удаљили се од својих специфичних вредности и историје… Они који говоре то крију да би желели да је Србија у НАТО-у и још у тежем положају", поручио је Јовановић.
Према његовој оцени, управо зато данас није најважније враћати се на пропагандне флоскуле из деведесетих, већ разумети шта је од Милошевићевог политичког наслеђа остало као стварно државно питање:
"Треба се сконцентрисати на то како наслеђе које смо добили од Милошевића, као што су Република Српска, Резолуција СБ 1244, јединствена Србија, очувати у данашњим условима".
Live
