Готово сваки четврти Хрват, млађи од 24 године, да је у прилици, без оклевања би стао уз јединице усташке Независне Државе Хрватске (НДХ).
У томе предњаче мушкарци, становници Далмације, мушкарци, гласачи ХДЗ-а и Домовинског покрета.
Истраживачи су испитаницима у анкети поставили једноставно питање: на чију бисте страну стали у Другом светском рату – антифашистичког партизанског покрета или јединица НДХ? Када је исто истраживање спроведено пре пет година, укупно гледајући, само 11 посто Хрвата бирало је страну усташке државе.
Усташка идеологија у Хрватској је прихватљива, штити је власт.
Над Србима у НДХ су почињени најмоструознији злочини, а многи историчари истичу значај културе сећања да се злочини не би поновили.
Хрватски министар одбране Иван Анушић не види ништа спорно у усташком поздраву "За дом спремни".
То није само статистика, већ дубока гнојна рана на лицу Европе која се опет отвара.
О томе како неонацистички занос наших суседа утиче на нас и шта држава мора да предузме за "Јутро на РТ" говорио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
Линта је подсетио на то да је све кренуло са Првим општим сабором ХДЗ-а, 1990. године, те да је тада Туђман најавио рехабилитацију усташтва, а на том догађају се говорило о историјским границама Хрватске и био је истакнут усташки грб са првим белим пољем.
Навео је да је до затишја дошло када је Хрватска себи поставила стратешки циљ да постане чланица ЕУ и да након уласка у ЕУ почиње разбијање двојезичних табла у Вуковару.
Навео је и податак да је око 70 одсто матураната, према истраживању из 2021, сматрало да геноцидна НДХ није била фашистичка творевина.
"Од уласка Хрватске у ЕУ, усташтво постаје легитимно", рекао је Линта.
Истакао је да наратив о Србима као "лошим момцима" доминира у великом делу међународне заједнице и додао је да постоје различити стандарди у суђењима за ратне злочине. У том смислу је напоменуо да је највећи број Срба завршио у Хагу, а да су ослобођени Анте Готовина, Рамуш Харадинај, Насер Орић, као и да се српске жртве негирају, а величају се албанске, хрватске и друге.
"У Хрватској не постоје озбиљне друштвене снаге које би покренуле денацификацију и Хрватска је фактор нестабилности. Ми, као држава, треба да покренемо борбу за међународно признање геноцида над нашим народом", навео је Линта.
"Морамо и међународној јавности да указујемо на чињеницу страдања српских цивила и ратних заробљеника у БиХ и на КиМ", навео је гост РТ Балкан и додао је да је потребно направити меморијални центар српским жртвама на подручју бише СФРЈ.
Оценио је да, када су ове теме у питању, нема резултата за неколико месеци или година, те да се нада да ће ове теме доћи на дневни ред.
Навео је и да се нада да ће држава да заштити српске борце и поменуо је суђења и све чешћа хапшења у Хрватској и на КиМ.
Упитан о томе да треба успоставити Дан сећања на српске жртве геноцида у НДХ, као и колико је важно едуковати младе људе, јер видимо и по резултатима ових истраживања да су млади људи они који би стали уз НДХ, а старији се уздржавају, Линта је навео да је то последица општег стања у хрватском друштву и да је реч о људима који су рођени после 1995. године.