Србија и Балкан
Све мање студената на државним факултетима: Који је разлог и где најчешће одлазе
У школској 2025/2026. години прву годину на државним факултетима уписала су 24.783 студента, приватним 9.242 академаца. Такође, док су некада очи матураната из Скопља, Подгорице, Бањалуке биле усмерене ка Београду, данас гледају ка Љубљани и Марибору
Сваке године смањује се број студената на државним универзитетима у Србији. Ретки су факултети који попуне сва места- буџетска и самофинансирајућа. Познаваоци прилика кажу да су три фактора утицала на то - демографија и то што је у свакој генерацији мање матураната, затим повећање броја приватних факултета где је општи став да се "уз мање труда долази до дипломе", као и одлазак младих у иностранство.
Након три уписна рока на факултетима Универзитета у Београду у школској 2024/25 уписано је 12.090 студената, док је остало 3.229 слободних места - 1.816 на буџету и 1.413 самофинансирајућих. Пре пет године, у школској 2021/22 остало је слободно 1.980 места. Уколико се настави овакав тренд многи факултети остаће полупразни.
Интересантно је да се број студената смањује на државним факултетима, док се на приватним факултетима повећава. Према подацима Републичког завода за статистику 2015. године на државне факултете у Србији уписало се 31.757 бруцоша, а на приватне 5.943. У школској 2025/2026. години прву годину на државним факултетима уписала су 24.783 студента, приватним 9.242 академаца.
Осим тога све више младих се одлучује да студира у иностранству. Они најбољу иду на престижне светске универзитети и то се можда може разумети. Међутим, у последњих неколико година све више њих одлазе у Словенију на студирање. Словенија је са Србијом још 2016. године потписала Билатерални споразум о образовању који омогућава бесплатно школовање за средњошколце и студенте из Србије.
Анализа РТ Балкан показала је да у Словенију годишње оде на студирање око 2.000 младих из Србије. Такве споразуме Словенија има са свим бившим југословенским републикама које нису чланице ЕУ. То је део ширег пројекта ЕУ који предвиђа привлачења младих са Балкана, који се након завршетка факултета запошљавају или усавршавање настављају у Словенији или другим земаљама ЕУ - Аустрији, Немачкој. Ретки су они који се врате у своју домовину.
И док су некада очи матураната из Скопља, Подгорице, Бањалуке биле усмерене ка Београду, данас гледају ка Љубљани и Марибору. И ту су трку српски факултети изгубили са словеначким. Истина је да се Београдски универзитет најбоље котира на свим међународним листама у односу на универзитете у региону, али добар маркетинг, добро осмишљен концепт смештаја студената, као и чланство ове земље у ЕУ, резултирали су да универзитети у Словенији попуњавају уписне квоте без потешкоћа.
У наредној школској години Универзитет у Београду (УБ) планирао је да упише 27.882 студента на свим нивоима студија -основне, мастер, специјалистичке и докторске студије. На основне студије планирано је да се упише 15.225 академаца, од чега њих 9.732 на буџету и 5.493 на самофинансирање. Факултети, без обзира на велики број слободних места нису мењали квоте за наредну академску годину.
Декани кажу да промена квота није могућа у овом моменту, да то може да се уради тек у новом акредитационом циклусу. Како кажу труде се да привуку студенте увођењем нових студијских програма, а најављују да ће радити и кампање међу средњошколцима (представљање факултета).
Декан Географског факултета у Београду проф. Владимир Шећеров каже за РТ Балкан да се надају да ће у наредној академској години бити бољи резултати уписа него претходних година. У овој академској години успели су да попуне буџетске квоте на три студијска програма, док је на два програма остало слободно и буџетских места.
"Остало је око 100 слободних места након трећег уписног рока. Ове године смо уписали сличан број студената као претходне две, три године, али то је далеко слабије него што је било последњих десет година", навео је он.
Географски факултет има студијски програм за наставника географије, а тај смер доживео је исту судбину као и остали наставнички смерови- уписују по неколико кандидата. Шећеров каже да држава мора нешто више да уради по том питању, да су то смерови који су неопходни, јер ако се настави овакав тренд неће имати ко да предаје у школама.
"Ми радимо оно што можемо да привучемо студенте. Акредитујемо нове програме, радићемо кампање. То је оно што ми можемо да урадимо", истакао је он.
Ветеринарски факултет је међу 11 факултет у саставу Универзитета у Београду који је успео да попуни квоте. Могао је да прими и више студената од предвиђених квота, као и Електротехнички факултет, ФОН, Архитектуру, Медицину, Стоматологију,.
Влада Србије формирала је Kомисије за анализу рада високошколских установа, а њихов задатак је да аналирају уписну политику и њену реализацију у последњих пет година на универзитетима. Иако је Комисија извештај требала да достави крајем проошле године, то се још увек није догодило.
Проф. Милорад Мириловић, декан Ветеринарског факултета каже да су сви факултети УБ предложили исте квоте за упис у наредну годину студију.
"Мислим да Влада Србије ником не би повећала број буџетских студената због акредитације. Постоје јасна правила колико на одређени број студената морате да имате простора, колико професора. Све то мора да да прати једно друго", изјавио је Мириловић за РТ Балкан.
Свима је јасно да ће нешто мора мењати у високом образовању. Законским изменама од марта прошле године држава се обавезала да свим факултетима плаћа материјалне трошкове, без обзира на број студената који уписују. Има факултета који имају огромне зграде, у које годинама није улагано, где су огромни трошкови за енергенте, а уписују мали број студената. Јасно је да су ти факултети неопходни и да се мора наставити улагање у њих, питање је само на који начин.
Live
