Након укидања ограничења цена маржи на основне производе, држава најављује три нова закона којима жели да сузбије непоштене трговачке праксе.
Ова мера важила је шест месеци до 1. марта и односила се на 23 групе производа и око 20.000 артикала, а максимална маржа трговаца била је ограничена на 20 процената. Сада се тржиште налази у прелазном периоду јер је уредба укинута, а нови систем тек треба да буде усвојен. Требало би да буду донета три кључна закона која треба да регулишу трајно односе на тржишту - реч је о Закон о спречавању непоштених трговачких пракси, новом Закону о заштити потрошача и изменама Закона о трговини.
О томе шта грађане очекује у овом међупериоду, стабилне цене или ново поскупљење хране, у "Јутру на РТ" говорили су новинарка РТ Балкан Златица Радовић и председник Националне организације за заштиту потрошача Србије Горан Паповић.
У периоду после укидања ограничења цена маржи, купци су почели да пријављују да су многи производи из "групе 23", поскупели и да је, како каже Паповић, "у пракси показана бахатост трговинских ланаца".
"Ови нови закони који треба да ступе на снагу ће донети нека побољшања, али је много битнији инспекцијски надзор. Много је важније да неко напокон натера комисију за заштиту конкуренције да ради свој посао. Уназад пет година, немамо ниједну анализу тржишта од те комисије", објашњава Паповић.
Како указује, многи трговински ланци су прешли на своје трговачке марке и поставља се питање ко производи те робне марке.
"Установиће се да су већина тих трговаца, власници тих погона, месне индустрије, кондиторске и ратарске производње. Сами су себи добављачи и тиме је нарушена конкуренција", наводи Паповић.
Проблем је, додаје он, и то што су многи страни трговински ланци веома брзо прешли на "балкански систем" пословања.
"Указивао сам на то када је 'Лидл' дошао у Србију, да ће веома брзо да прихвати домаћа правила јер, зашто би он губио ако неко други зарађује. Када се присетимо и картелског удруживање за беби опрему од пре неколико година, долазимо до тога да их је комисија казнила са свега 500.000 динара", објашњава Паповић.
Осврћући се на борбу малих трговаца из комшилука са великим, Паповић објашњава да су прву уцену доживели управо ти мали.
"Као мали добављачи, нису били занимљиви великим дистрибутерима. Уценама су велики трговински ланци гушили те мале. Неке радње су задржале имена малих продавница, али оне у ствари раде под франшизом великих трговинских ланаца. Остало је то удружење малих трговаца које се бори. Док не буде казнене политике и док се не врати надлежности тржишне инспекције, неће се ништа суштински променити", оцењује Паповић.
Говорећи о мешању страних амбасадора у домаће трговинске праксе, Паповић то види као лицемерно.
"Зашто понашање тих страних трговинских ланаца у Србији, није онакво како се понашају у својим земљама? Кад се повела прича о усаглашавању са правилима ЕУ, рекао сам да они желе да нам наметну нешто што код њих не постоји, а њих интересује само профит тих њихових компанија", наводи саговорник "Јутра".
Коментаришући нове законе, Златица Радовић објашњава да се они неће бавити ценама, већ треба да осигурају системски приступ.
"Имали смо уредбу која је била орочена на шест месеци и која је таргетирала цене и марже ограничила на 20 одсто. Сад би требало да се направи систем у том троуглу - трговаца, добављача и произвођача, и да се јасно поставе правила. То није ништа ново у односу на оно што постоји у другим државама из којих нама долазе ови трговински ланци. Они сада треба да се ускладе са тим. Такође, да ли ће се нешто променити зависи и од тога колико ће држава бити спремна да се то касније спроведе и контролише", објашњава Радовић.
Када је реч о Закону о непоштеним трговачким праксама, у њему се први пут помињу црне и сиве листе понашања трговаца, указује Радовић, и објашњава да ће оне прописивати шта ће смети да раде трговци, а шта ће бити недозвољено понашање.
"То би требало да направи неки ред. Уводи се забрана комерцијалне одмазде коју је држава препознала. То значи да су се трговци осветољубиво понашали према неким добављачима који нису хтели да поштују њихова правила пословања. Њих су склањали, нису хтели да узимају њихову робу, давали су им неке периферне позиције на рафовима", указује Радовић.
Говорећи о односу страног и домаћег власништва, Радовић подсећа да је на листи од 10 трговинских ланаца, првих осам, у страном власништву.
"Није толико ни проблем страно власништво него то што они који су код нас на тржишту највећи, дефинитивно диктирају услове. Они имају велики део колача у односу на мале и због тога имамо тако високе цене. Не би за нас било добро решење ни да само имамо домаће трговинске ланце, али би и они велики требало да имају осећај да у својим продавницама дају предност домаћим производима. Да не буду толико похлепни да извуку максималне профите. То није толико у вези са власништвом него са начином пословања. Држава има механизме да то стимулише, да производи који су произведени у Србији буду конкуренти у односу на увозне", закључује Радовић.