Србија и Балкан

Други дан од ступања тзв. закона о странцима на снагу: Каква је ситуација на КиМ

После договора у коме су учествовали представници ЕУ, Приштине и Београда саопштено је да ће Србима без косовских докумената бити дат додатни рок од три месеца да та документа прибаве, а онима који раде и студирају на северу КиМ биће издате привремене дозволе за боравак од годину дана. Поставља се питање да ли се може веровати приштинској власти која је толико пута прекршила договорено

Данас је на територији Косова и Метохије други дан од када се примењује тзв. закон о странцима који су наметнуле приштинске власти и којим су Срби проглашени странцима у својој земљи и на свом огњишту.

После договора у коме су учествовали представници ЕУ, Приштине и Београда саопштено је да ће Србима без косовских докумената бити дат додатни рок од три месеца да та документа прибаве, а онима који раде и студирају на северу КиМ биће издате привремене дозволе за боравак од годину дана.

Из Канцеларије за КиМ најављено је да је данас нормалан радни дан у образовним и здравственим установама.

Професор Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици Душко Челић рекао је да је синоћ процедура преласка административних прелаза била уобичајена.

"Наша документа полицајци тзв. Косова на административном прелазу скенирају, упоређују са њиховим евиденцијама, евидентирају дан и час уласка, а и исто је тако и кад излазимо са територије КиМ", објаснио је Челић.

Каже да оно што је приметио, пошто је дошао аутобусом, да је био неуобичајено пун, те да је било пуно студената.

"Вероватно су желели, они који могу, да дођу током јучерашњег дана, да евентуално не би били подвргнути некој новој процедури", рекао је Челић у емисији "Јутро на РТ".

Додао је да је ситуација нормална, колико се може говорити о нормалној ситуацији када је реч о раду Универзитета и  свих институција на северу КиМ, као и о животу Срба у нашој јужној покрајини.

"Очигледно је да је овај договор (који није потписан, већ је само изречен) за резултат имао једну релаксацију и за становништво и за људе који раде на Универзитету и за студенте. Видећемо како ће бити убудуће", додао је Челић.

Наглашава да увек треба имати једну резерву што се Приштине тиче и о томе како она спроводи договоре и подсетио је да нажалост постоје веома лоша искуства.

Како каже тај пропис није у складу са европским стандардима, зато што он даје један ефекат масовне и индиректне дискриминације и додао је да се нада да су до ЕУ и оних који посредују овим преговорима допрли неки правни аргументи и да је то резултирало овом релаксацијом.

Осврнуо се и на то што споразум није потписан, рекавши да је то једна флексибилна форма споразума.

"Ми знамо за тај споразум не кроз неки писани акт, него кроз изјаву европског посредника Петера Соренсена и та изјава је објављена на сајту Европске спољнополитичке службе. Из ње смо могли да сазнамо садржину тог споразума", објашњава е наш саговорник додајући да он жели да верује да ће ЕУ с обзиром на то да је обелоданила садржину тог споразума са својим пуним ауторитетом стајати иза његове примене, управо због лоших искустава.

Подсетимо, тзв. законом о странцима предвиђено је да се "странци", у овом случају углавном Срби, који немају косовска документа морају пријавити полицији у року од три дана од доласка на КиМ, а они којима је потребан боравак у дужем периоду на Космету, морају прибавити дозволу за привремени, или стални боравак за коју је потребан читав низ других докумената и потврда.

Што се тиче студентске популације на северу КиМ, у Северној Митровици, Лепосавићу и Лешку, то ће значити да ће велики број студената који су из централне Србије, али и са Космета, а немају косовска документа, морати прво да се пријави полицији, а затим да прибави дозволе о боравку.

Патријарх српски Порфирије упутио је пре неколико дана писмо председницима Руске Федерације Владимиру Путину и Сједињених Америчких држава Доналду Трампу, као и папи Лаву Четрнаестом, председнику Француске Емануелу Макрону, те премијерима Италије Ђорђи Мелони, Велике ж Британије  Киру Страмеру, канцелару Немачке Фридриху Мерцу, генералном  секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу и генералном директору Унеска Халеду ел Енанију, у којем их "позива да  употребе свој ауторитет како би власти у Приштини обуставиле примену крајње дискриминаторског закона о странцима". 

image
Live