Напредак Србије ка ЕУ последњих година је заустављен, жаљење због тога што је Србија остварила ограничен или никакав напредак у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ у многим другим преговарачким поглављима, све ово садржано је у нацрту годишњег извештаја о Србији који jе известилац Тонино Пицула данас представио на седници Одбора за спољну политику Европског парламента известиоца.
Србији Пицула изнова замера неувођење санкција Русији и од Србије очекује да престане да се противи чланству тзв. Косова у регионалним и међународним организацијама. Како Пицула позива, званични Београд "треба јасно и доследно да покаже своју геополитичку оријентацију према ЕУ, укључујући потпуно усклађивање са спољном политиком ЕУ", а посебно с рестриктивним мерама које је ЕУ увела у контексту сукоба у Украјини.
У документу се наводи да како је "пуноправно чланство у ЕУ прокламовани стратешки циљ Србије". Ипак, како истиче, тако често не изгледа у пракси, као у "случају изостанка највиших представника Србије са самита ЕУ–Западни Балкан у децембру 2025. године".
"Реформе повезане са ЕУ су знатно успорене или показују назадовање, посебно у основним областима владавине права и слободе медија. Напредак ка чланству зависи од пуног поштовања вредности Уније, демократије и темељених права, које су део Копенхашких критеријума", наводи се у Пицулином извештају.
Пицула замера и то што су, како оцењује, "политичка права и грађанске слободе у опадању, уз притисак на независне медије, академску заједницу, политичку опозицију и организације цивилног друштва".
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, у извештају се тзв. Косово и Србија позивају да спроведу Бриселски и Охридски споразум, укључујући успостављање Заједнице српских општина.
Пицула је на данашњој седници Одбора, рекао да укупни темпо приступања стагнира већ годинама. Он је осим то што Србија није учествовала са самиту Западног Балкана, њему је засметало и учешће на војној паради у Москви. Иако је Србија, наводи Пицула "истакла да чланство у ЕУ представља њен стратешки циљ, преузете обавезе, како каже, "често немају потврду у пракси, а као пример, навео је "неучествовање на самиту ЕУ и Западног Балкана у децембру прошле године и учешће на војној паради у Москви прошлог маја".
Пицула се умешао и у локалне изборе. Како је рекао, "приметно је да председник државе води кампању с листом под својим именом и наступа у неспојивим улогама лидера странке и председника државе".
Европосланица из Мађарске Анамарија Вичек оценила је да представљени нацрт извештаја није критика већ политички суд, као и да је Србија посвећена чланству у ЕУ. Нагласила је да у тексту нацрта нема ни једне речи признања, ни једне охрабрујуће поруке, а да се негативни догађаји појачавају, док се позитивни кораци систематски игноришу.
Према њеним речима двоструки стандард постаје све очигледнији и да док се Украјини нуди облик обрнутог приступања, где политичке одлуке долазе прво, а испуњавање критеријума следи касније, Србија се третира на потпуно супротан начин.
"Ово није политика проширења. Ово је геополитичка селективност", рекла је она.
Истиче и да се ЕУ залаже за доследну политику проширења засновану на заслугама и да је Србија спремна.
Независни европосланик из Пољске Гжегож Браун рекао је да не жели да учествује у још једној представи презира, понекад и мржње.
"Ја не желим да будем један од тих самопрозваних учитеља демократије, већ бих свима препоручио - пустите друге да живе свој живот онако како желе. Не препоручујем српском народу да се придружи Евроколхозу и да сачува своју независност. И још једна кратка изјава. Косово је Србија", рекао је Браун.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров јуче се осврнуо на то што је председник Србије Александар Вучић више пута говорио да приврженост Београда европском курсу "у потпуности остаје".
"Будући да је то стара прича, интересовали смо се одавно за ово питање током наших контаката са нашим српским пријатељима. Није прва година, а судећи по свему ни последња, да је Србија кандидат за ступање у ЕУ. Интересовали смо се код њих и питали их: ако сте тај курс учинили неповратним, шта је са два ултиматума које вам ЕУ намеће, пре него што постигнете прогрес на путу ка уласку у ЕУ", рекао је Лавров.
Како је додао, први захтев је признање независност такозваног "Косова", а други је да се Србија у потпуности придружи политици ЕУ у међународним пословима и безбедности, укључујући придруживање антируским санкцијама.
"Та тема је и даље актуелна, зато што у бриселској бирократији јасно разумеју да се Србија нашла у компликованој ситуацији. А то да бриселска бирократија, под захтевом да потпуно подрже спољнополитички и безбедносни курс ЕУ, тражи то од Србије, и да она, пре свега, подразумева под тим подршку сукобу са Украјином – немам никакве сумње", навео је Лавров.
Европски посланици ће до 9. априла моћи да достављају своје амандмане, а коначни текст би у форми резолуције требало да буде усвојен на пленарној седници парламента у мају или јуну.