
Тим Венецијанске комисије у Београду: Шта ће бити са правосудним законима који нису по мери ЕУ

Представници Венецијанске комисије дошли су у Београд, а у оквиру мисије давања мишљења о сету правосудних закона које је Скупштина Србије усвојила 28. јануара, али они нису по мери Европске уније. Део јавности такође је исказао незадовољство доношењем аката који за власт представљају "враћање отетог правосуђа", а за опозицију "удар на независност".
Зато је Београд решио да потражи мишљење стручњака Венецијанске комисије о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом тужилачком савету, Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, Закона о судијама и Закона о седиштима и територијалним надлежностима судова и јавних тужилаштава, и вољан је, како се могло чути на састанцима, да испоштује одлуку.

Правосудни закони подразумевају оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, а свим овим се смањују надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац.
Угљеша Мрдић, посланик СНС-а који је предлагач закона, је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, "враћању отетог правосуђа држави и народу". Део опозиције је упозоравао да је у питању удар на независно судство. Из Тужилаштва за организовани криминал су поручили да ће смањивањем броја тужилаца упасти у ћорскокак са предметима.
Водила се и полемика о томе да није било јавне расправе о законима. Реаговало је и Тужилаштво за организовани криминал. Високи савет судства (ВСС) је саопштио да предлагач није затражио мишљење савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза прописана законом и тражио повлачење из процедуре.
Европска комесарка за проширење Марта Кос апеловала је на Србију да ревидира измене правосудних закона и поручила да "не разуме зашто Београд повлачи потезе који га удаљавају од чланства у ЕУ".
Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је данас после састанка са делегацијом Венецијанске комисије, на којем су присуствовали посланици СНС Миленко Јованови и Угљеша Мрдић, да је заједнички циљ обе стране исти - правосуђе независно од сваке врсте притисака и утицаја, али не независно од Устава и закона.
Она је захвалила члановима делегације што су прихватили њен позив и дошли у Србију, како би у што краћем року израдили мишљење о сету правосудних закона.
"Чланови делегације Венецијанске комисије имали су прилику да из прве руке добију одговоре на сва питања у вези са усвојеним сетом правосудних закона који ће им користити при изради финалног мишљења. Председница Скупштине изјавила је да је сарадња Србије са Венецијанском комисијом изузетно добра и подсетила колико је била значајна њихова помоћ при изради коначне верзије уставних амандманима, усвојених на референдуму 2022. године", наводи се у саопштењу из српског парламента.
Брнабићева је додала да је Венецијанска комисија тада оценила уставне амандмане као изразито позитиван корак ка још независнијем правосуђу, "али да се и тада јавио отпор ка њиховом усвајању, те да се земља суочила са негативном кампањом од стране истог дела јавности који данас најоштрије критикује усвајање правосудних закона".

Министар правде Ненад Вујић истакао да су све законске одредбе засноване на уставним решењима усвојеним 2022. године и гаранцијама за независност судства и самосталност јавног тужилаштва. Он је, како је саопштено из Министарства правде, представнике Венецијанске комисије детаљно информисао у вези са применом измена и допуна закона.
"Нагласио је да измене и допуне ни у чему не одступају од препорука које је Венецијанска комисија дала приликом израде уставних амандмана и пратећих закона, већ да су чак неке од тадашњих препорука тек сада усвојене, односно примењене у пуном капацитету. Министар је делегацији Венецијанске комисије скренуо пажњу да се изменама закона јача мандат Високог савета тужилаштва проширењем његових овлашћења у односу на институт упућивања јавних тужилаца, у складу са ранијим препорукама те комисије. Вујић је истакао да никаква нова овлашћења извршне власти у односу на правосуђе нису уведена, нити је законским изменама остављен простор за било какав политички утицај на појединачне судијске или тужилачке одлуке", пише у саопштењу.
Вујић је додао да "Србија остаје у потпуности посвећена јачању независности, самосталности, одговорности и ефикасности правосудног система, у складу са Уставом Србије и европским стандардима".
Гости су разговарали и са представницима опозиције. Део странака је предложио да стављање аката ван снаге.
Из Еколошког устанка им је поручено да су закони противуставни. Посланица ове странке Данијела Несторовић рекла је медијима да је представнике Венецијанске комисије посебно је занимала иницијатива опозиционих посланичких група које су од Уставног суда затражиле процену уставности такозваних "Мрдићевих закона".
"Један од представника Венецијанске комисије питао је да ли постоје било какве шансе да Уставни суд то реши у што краћем року, а ми смо напоменули да још нису донете одлуке које се тичу ванредног стања у време короне", рекла је Несторовићева указујући на, како је рекла, "тромост Уставног суда".
Представници Венецијанске комисије тражили су и писане поднеске са детаљним ставовима посланика које ће узети у обзир када буду доносили одлуке. Како је најављено, правосудни закони ће бити тема на седници у јуну.






