Србија и Балкан
Изборна кампања у току: Може ли резултат на локалу одредити датум парламентарних избора у Србији
Добар резултат власти у десет општина на локалу могао би довести до парламентарних избора средином године, иако се чешће помињало да ће бити крајем 2026.
Странке и покрети, власт, опозиција и студенти баве се кампањом за локалне изборе у десет општина који ће бити одржани 29. марта, мада су заправо све стратегије усмерене на парламентарне и председничке изборе који ће највероватније, према најавама власти, бити одржани крајем године.
На изборима у Бору, Смедеревској Паланци, Бајиној Башти, Кули, Лучанима, Аранђеловцу, Кладову, Књажевцу, Мајданпеку и Севојну право гласа има укупно око 250.000 људи. То је тек око 4 одсто укупног броја бирача у Србији (око 6,5 милиона). Гледајући у бројкама узорак није толико велики да би одредио реалан однос снага на републичком нивоу, али ће свакако бити путоказ за наступ на парламентарним изборима. У овом контексту, међу странкама власти, може се чути прича да би резултат на локалним изборима, могао да одреди и датум парламентарних, те да би према једном од сценарија они могли бити и раније, средином године.
Коалиција окупљена око СНС у свих десет локалних самоуправа где ће се гласати 29. марта наступа заједно, док су студенти и опозиција негде заједно, а негде одвојено.
"Уколико би се десило да владајућа коалиција победи у свих десет општина, онда би се на том таласу могло ићи раније на парламентарне изборе. Такође, ако је судити по опозиционим листама на локалу, али и наступима студената, види се нејединство и другачији модел учешћа на изборима од места до места, те овај вид конфузије иде на воденицу власти. Стога се размишља о ранијем расписивању избора, али ће све бити познатије када се саберу резултати и добро упореде бројке са резултатима претходних избора", истиче саговорник РТ Балкан близак власти.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је крајем прошле године да ће избори бити одржани у мају или у децембру 2026. али да је реалније да буду одржани крајем новембра или у децембру.
Вучић је тада, на питање да ли ће бити председнички и парламентарни избори, рекао да ће о томе на време да одлучи надлежна институција. Од тада се најчешће помињао крај године.
Председник је у јануару рекао и да ће избори бити одржани ове године, а да је највероватнија опција да буду на јесен.
"Идемо ове године на изборе. Мислим да ће сви избори бити на јесен. То је вероватнија опција", казао је Вучић, не искључивши могућност да буду спојени председнички и парламентарни избори.
Председник Српске напредне странке Милош Вучевић изјавио је у неколико наврата да "крај 2026. остаје реалан и одговоран датум за следеће парламентарне изборе", додајући да је то његов став.
Од почетка студентских протеста, један од захтева је расписивање избора.
Прописи кажу да од расписивања избора за републички парламент, па до дана за гласање, не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана. У случају председничких избора, најкраћи рок за кампању је 30 дана, а она најдуже може трајати 60 дана.
Држећи се ових правила, у случају спајања парламентарних и председничких избора, значи да од њиховог расписивања до гласања мора проћи најмање 45 дана. Избори за народне посланике Народне скупштине одржавају се сваке четири године, колико, према Уставу Републике Србије, траје мандат једног сазива. Могућ је и ванредни излазак на биралишта и у том случају парламент бива распуштен указом председника Републике у случајевима одређеним Уставом.
Председник је дужан да распусти посланички сазив уколико републичка скупштина не изабере нову Владу Србије, што сада неће бити случај, али и уколико распуштање, уз образложење, предложи Влада Србије, што ће највероватнији бити и сценарио који води до ванредног гласања. Уколико се расписују ванредни избори, председник Републике их расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине.
Тренутни сазив парламента конституисан је 6. фебруара 2024. године и, како сада ствари стоје, јасно је да неће изгурати цео мандат као и већина њихових претходника. Последњи избори за посланике одржани су у децембру 2023. године, били су 14. по реду од почетка деведесетих, а чак 10. ванредни.
Према Закону о избору председника Републике, редовни избори одржавају се на сваких пет година, али су могући и ванредни, који се спроводе када је први човек државе спречен да обавља дужност или када мандат престане пре истека времена на које је изабран, што се дешава подношењем оставке или доношењем одлуке Народне скупштине о његовом разрешењу.
Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине.
Председник Вучић положио је заклетву пред посланицима 31. маја 2022. године када је званично почео други мандат. У случају редовних избора они морају бити расписани 90 дана пре истека мандата што значи да би гласање по реду вожње требало да буде на пролеће 2027. године. У случају да се ванредни избори одрже крајем 2026. године, скраћење мандата не би било велико.
Live
