Митрополит рашко-призренски Теодосије изјавио је на комеморативној академији у Грачаници да је мартовски погром 2004. године био покушај брисања трагова вековног постојања Срба, као и застрашивања и протеривања преосталог српског становништва. Он је истакао да је овај догађај урезан у колективно памћење као један од најтежих тренутака новије историје.
"Тражимо и очекујемо мир и достојанство и живот за све људе на овим просторима. На зло не смемо одговарати истом мером нити на мржњу мржњом, јер бисмо тиме изгубили наше хришћанско и људско достојанство. Исто тако, не смемо пристати ни на заборав, ни на прекрајање истине, ни на покушаје да се страдање жртава оправда ни релативизује. Пружамо руку помирења сваком човеку добре воље, али истину о мартовском погрому морамо чувати јасно, трезвено и одговорно", истакао је митрополит Теодосије.
Додао је да је у данима погрома могло да се осети колико је све овоземаљско пролазно и како се за једну ноћ може срушити оно што је вековима грађено.
"Али исто тако је било јасно и нешто друго - да Косово и Метохија за нас нису само простор и земља, него су извориште нашег духовног и историјског бића и да наша утеха није у људској сили, него у истини да после страдања и крста долазе обнова и васкрсење" навео је митрополит Теодосије који је у време погрома био игуман манастира Високи Дечани.
Истакао је да Мартовски погром није само један у низу историјских догађаја које памтимо по страдању, већ и горко сведочење о људској неправди, али истовремено и сведочанство о снази духовног подвига којим је наш народ вековима одолевао искушењима.
"Ако изгубимо истину о ономе што се догодило, онда ћемо изгубити способност да разликујемо правду од неправде и добро од зла", истакао је Теодосије и указао да су градови на Косову и Метохији остали без Срба који су у њима живели пре сукоба и пре погрома.
Он је додао да Косово и Метохију можемо изгубити само ако га се сами одрекнемо и да је наша црква увек осуђивала свако етничко насиље, без обзира са које стране долазило.
Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић, рекла је да су погроми које је српски народ доживео били и остали врхунац једне мржње, симболи ћутања света и трајно сведочанство историјске неправде начињене једној земљи која је вековима била бедем и која је милионе живота положила за одбрану Европе и за мир који је другима значио будућност.
"Овај дан је само један од симбола страдања душе Србије. Истовремено, овај датум је и данас доказ непоколебљиве вере и храбрости пред којом је континуитет уништавања и мржње немоћан", рекла је Парлић.
Додала је да је 17. март подсетник да злодела могу проћи некажњено и да се неправда може институционализовати и силом наметнути.
Председник општине Грачаница Новак Живић, подсетио је на то да се, иако су прошле 22 године од погрома, српски народ и даље суочава са новим облицима угрожавања својих права, наводећи да су они који су организовали погром сада они који покушавају да Србима ускрате основна права.
"Док се сећамо наших страдалих Срба, спаљених манастира, цркава и кућа, суочавамо се са перфидним покушајем гашења наших основних људских права. Они који су некада организовали погром данас настоје да нас третирају као странце у сопственим кућама. Намећу нам законе о саобраћају и боравку, само са једним циљем - да нам живот учине неподношљивим. Данас се често суочавамо са притисцима кроз институције и свакодневни живот, али наш народ је кроз историју показао да уме да опстане, да сачува своје корене, своје светиње и свој идентитет", истакао је Живић.
Зоран Симијоновић из Липљана присетио се тог 17. марта 2004. године, када му је кућа спаљена, наводећи да је у једном тренутку горела читава улица и да је више стотина људи нападало српске домове. Са породицом је потражио спас у оближњем Сувом Долу, где је сазнао да му је кућа уништена, док, како каже, од припадника Кфора нису добили помоћ.
Парастос страдалима служио је митрополит рашко-призренски Теодосије уз саслужење владике Илариона и игумана манастира Светих Архангела код Призрена Михаила, у присуству бројних грађана и званичника. Након тога положене су беле руже код инсталације "Мисинг" и венци испред споменика жртвама.
У Дому културе у Грачаници отворена је и ликовна колонија "Јесен у Призрену", а владика новобрдски Иларион поручио је да се против рушења треба борити стваралаштвом и лепотом.
Током мартовског насиља 2004. године страдало је осморо Срба, више од 900 домова је спаљено, око 4.000 људи протерано, а уништено је и оскрнављено 39 цркава и манастира.