Зоговић: Мартовски погром – дани када су горели векови

Потпредседник ДНП-а Милун Зоговић је поводом годишњице Мартовског погрома на Косову и Метохији упозорио да народ који заборави своје страдање ризикује да му се оно понови.

Заменик Милана Кнежевића је рекао да се, када год неко од црногорских званичника упути званичну честитку приштинским институцијама, сети погрома из 2004. године и подсетио да је тада са Косова и Метохије протерано више хиљада Срба и Црногораца, да је убијено 28 људи, повређено више стотина, а запаљено више од 900 српских и црногорских кућа.

"У данима када су горели векови, уништено је 19 споменика културе и 16 православних цркава, као и више од 10.000 фресака, икона, путира и других црквених реликвија. Запаљене су и књиге рођених, крштених и умрлих, са намером да се избришу трагови и сведочанства о вековном постојању српског народа на Косову и Метохији", рекао је потпредседник ДНП-а.

Мартовски погром 22 године касније: Срби са КиМ и даље живе 17. март

Он је истакао да су етнички очишћени бројни градови и села, а многа православна гробља сравњена са земљом.

"Слике вандализма, рушења и скрнављења крстова на православним храмовима обишле су свет и остале као трајно и опомињуће сведочанство страдања и покушаја брисања идентитета једног народа. Са дубоком тугом и поштовањем сећамо се невиних жртава, али и са чврстом одлучношћу да истина не буде заборављена. Јер народ који заборави своје страдање, ризикује да му се оно понови. Зато је наша обавеза да памтимо, да сведочимо и да чувамо достојанство оних који су страдали, као и светиње које су вековима биле темељ нашег трајања", поручио је Зоговић.

Добричанин: Космет онај геном у родослову сваког Србина и Српкиње

Посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин је подсетио да је много датума у ближој и даљој историји Срба који нас подсећају на погроме и прогоне, масовна убиства, рушење и паљење српских светиња.

"Тешко је пронаћи један дан у години који није обележен проливеном српском крвљу и рушевинама. Ако је игде та земља, наша црница, натопљена најсветијом крвљу, онда је то тамо доле – на Косову и Метохији", рекао је Добричанин.

Он истакао да Косово и Метохија нису "само" део свих старих српских држава.

"Није то 'само' светилиште са око 1.330 манастира, цркава и црквишта, од којих су неки међу најстаријима код Срба. Није Космет 'само' место небеског уздизања нашег народа, нити 'само' место где смо, једини у историји, распарали тиранина 'од учкура до бела грла'. Не, Космет није 'само' то", рекао је посланик Уједињене.

Две деценије од мартовског погрома Срба на Космету: Кад је мржња палила цркве, људе, крстове и иконе

Посебно је нагласио да је Космет онај геном у родослову сваког Србина и Српкиње, ма где они били и ма где се родили.

"Она мала кап крви која најежи свакога од нас кад се помене Косово и Метохија. То је генетски код који је вековима одзвањао поздравом: 'Догодине у Призрену'", истакао је  Добричанин.

Много пута су нам га, каже, узимали, исто толико пута смо га у крви враћали.

"Увек су нам га узимали највећи и најјачи, али смо их увек побеђивали", поручио је Добричанин.