Представници Венецијанске комисије имали су низ састанака у Београду како би припремили мишљење о усвојеним изменама сета правосудних закона, тзв."Мрдићевих закона". Министар правде Ненад Вујић објашњава да је мишљење комисије саветодавно, али да ће доћи до измена сета закона ако буде било суштинских примедби.
Министар Вујић је за РТС рекао да су разговори са Венецијанском комисијом покренути на иницијативу Србије, јер су желели да добију саветодавно мишљење.
"Комисија није суд и њене одлуке нису пресуде, већ су у питању саветодавна мишљења. Ако буде суштинских примедби, извршићемо корекције. Разговарано је о примедбама из јавности које у већем делу не стоје, као и о процедури усвајања закона", навео је Вујић.
Истакао је да закони нису усвојени по хитној процедури, већ на предлог посланика, који на то има право као носилац власти и представник грађана.
"Венецијанској комисији, као и ЕУ, појаснили смо разлику између тога када закон предложи Влада, односно министарство, и када га предложи народни посланик", рекао је Вујић.
Напомиње да је Венецијанска комисија најавила да ће врло брзо послати извештај.
"Ако Венецијанска комисија да препоруке, Србија ће, као озбиљна земља, ући у процес измене закона, а потом ћемо са њима разговарати да ли су те измене у складу са њиховим препорукама", истакао је Вујић.
Подсећа, такође, да су закони усвојени у редовној процедури и да је двадесет дана било могуће да се погледају предлози и доставе примедбе и сугестије Народној скупштини.
На питање зашто се Србија обратила Комисији тек након усвајања закона, Вујић је појаснио да Комисија не ради "данас за сутра", већ да постоји процедура.
Паушалне оцене ЕУ
Вујић је навео да су тражили од ЕУ, која је оценила да су закони корак уназад, да дају прецизне примедбе и конкретна решења, јер ако нема прецизних примедби, "реч је о паушалним оценама Брисела".
"Инсистирали смо у разговорима са ЕУ да се питање упути Венецијанској комисији, јер је мој утисак био да су њихове оцене опште. Не може се говорити о кораку уназад у независности судија ако се уводи трећи суд ради растерећења, јер су судије и судска администрација преоптерећени", сматра Вујић.
Према његовим речима, кроз поделу суда, формирање трећег суда за Нови Београд и четвртог за Земун и Сурчин, стварају се услови за растерећење, повећање ефикасности и бољи приступ правди грађанима.
"Према Уставу, међународну политику воде Влада и председник. Морамо да знамо шта се потписује, било да је реч о меморандуму о сарадњи или приступању организацији. Закон мора да прати Устав", наводи Вујић.
На питање о критикама Јавног тужилаштва за организовани криминал (ТОК) због смањења броја тужилаца са 21 на 16, као и о наводима да је реч о опструкцији у случају надстрешнице, Вујић одбацује те тврдње и истиче да је упућивање тужилаца постало правило, а не изузетак.
"Од 21 тужиоца, 11 је било упућено. Високи савет већински желео је да тужиоци буду у сталном мандату. Плате у ТОК-у су двоструко веће. Ако некога упутим дискреционим правом без ограничења и критеријума, онда од мене зависи да ли ће остати, а то је механизам који смањује самосталност", навео је Вујић.
Истиче, такође, да се у случају надстрешнице у ТОК-у воде финансијске истраге у вези са реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду, као и да је Савет разматрао претходне резултате тужилаца.
"Логика упућивања је да тужилац који је иницијално покренуо предмет у Вишем тужилаштву прати тај предмет и у ТОК-у. То важи и за случај заплене наркотика у Коњуху. Тај тужилац је поднео захтев за упућивање и очекујем да ће то ускоро бити завршено", рекао је Вујић.
Представници Венецијанске комисије тражили су и писане поднеске са детаљним ставовима посланика које ће узети у обзир када буду доносили одлуке. Како је најављено, правосудни закони ће бити тема на седници у јуну.