Учесници милитаризованих субрегионалних формата тврде да желе да очувају мир и стабилност у југоисточној Европи, али у пракси подстичу раст тензија и трку у наоружању на Балкану. Хрватска, као учесница Дејтонског споразума, носи посебну одговорност за обезбеђивање безбедности у постконфликтној зони на Балкану. Ипак, њене акције директно су у супротности са одредбама тог споразума, укључујући анекс 1-Б и његов члан 4 о мерама субрегионалне контроле наоружања".
Овако је руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу о питањима војне безбедности и контроле наоружања Јулија Жданова, између осталог, оценила безбедносну ситуацију на Балкану, на 1130. пленарном заседању Форума ОЕБС-а за сарадњу у области безбедности у Бечу.
"Руска Федерација, као гарант Дејтонског споразума и учесник Контакт групе, полази од значаја спровођења Фирентинског споразума о субрегионалној контроли наоружања, закљученог у складу са Чланом IV Дејтонског споразума. Војни блокови у региону представљају претњу стабилности на Западном Балкану, али и крше Резолуцију 1244 СБ и Дејтонски споразум, наводи се у упозорењу Жданове, пише портал "Братство" који је пренео цело излагање Жданове.
Појашњавајући овај анекс, генерал Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије, истиче да је "наведено да се СРЈ, сада Србија, као референтна земља, пита колико ко од бивших република, Хрватска и БиХ, може да има наоружања".
"То је формула 5-2-2, односно да Србија може да има, на пример пет тенкова, а Хрватска два. Београд би требало да више користи ту аргументацију и позива се на овај споразум, који је колико знам, још на снази, није укинут. И Хрватска ту нема шта да се буни што наша земља набавља савремено наоружање попут кинеских суперсоничних ракета. Србија мора да се пита колико ће наш сусед да има тенкова и осталог наоружања", оценио је Крга за "Вечерње новости".
Истовремено, Жданова је нагласила да војно-политичка активност НАТО-а у региону Западног Балкана и даље изазива озбиљну забринутост, као и да она очигледно подрива Дејтонски споразум, укључујући и његов члан IV о разоружању.
"Тенденција милитаризације у потпуности је захватила земље региона које су чланице Алијансе. Оне повећавају војне расходе до пет одсто БДП-а до 2035. године, јачају производњу и набавку наоружања и војне технике, активно учествују у све чешћим и већим војним вежбама НАТО-а, током којих се увежбавају не само одбрамбене, већ и офанзивне операције. Издвајају се контингенти за мултинационалне борбене групе распоређене ради 'одвраћања' Русије на 'источном крилу', укључујући и Балкан. За потребе војне мобилности развија се инфраструктура и разрађују логистички модели за пребацивање трупа. У оквиру алијансе се не крије да Балкан, а посебно његов западни део, треба да постане важна стратешка платформа у контексту припрема НАТО-а за могући директан војни сукоб са нашом земљом у наредних три до пет година, за шта се Брисел пуном паром припрема", нагласила је руководилац Делегације Руске Федерације на преговорима у Бечу.
Посебно је скренула пажњу на проблематику субрегионалних војних савеза, који представљају озбиљну претњу миру и стабилности на Западном Балкану.
"Такође указујемо на појачан притисак на земље које нису чланице НАТО-а – Србију, Републику Српску и посебно БиХ. Примећујемо настојања блока да се Србија усмери ка евроатлантском путу и да јој се наметне избор између Запада и сарадње са другим партнерима, пре свега Русијом и Кином", истакла је Жданова.