Сећање на најмлађег борца Републике Српске: Споменко на вечној стражи

У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан пре 33 године на озренско-маглајском ратишту, пише РТРС.

Три деценије од страдања петнаестогодишњег српског хероја Споменка Гостића

Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године у Добоју, а као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Имао је 15 година. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.

Након што је у рату остао сам, Споменко се придружио војсци, где је прво био курир, да би касније развозио храну војницима. Неколико месеци пре погибије наишао је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији, када је и лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, где је и окончао свој млади живот, пише РТРС. 

Млади херој са Озрена добио је спомен-бисту у Добоју која је 20. марта 2014. године постављена у порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице. Чланови Удружења деце погинулих бораца "Наслеђе" Републике Српске из Бијељине обновили су 2017. године споменик на месном гробљу Горњи Улишњак, а добојски уметник Дени Божић осликао је мурал са Гостићевим ликом у Улици војводе Степе у Добоју.

Спомен-кип Споменка Гостића постављен је 24. августа 2021. године у порти манастира Светог Николе у Петрову. О Споменку је снимљен четрдесетпетоминутни документарни филм "Споменко на вечној стражи" и написана књига "Споменко и Озрен", чији је аутор Миле Савић. Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске "Девета димензија" из Бањалуке приредило је стрип албум "Споменко - прича о једном детињству".

Споменка Гостића је постхумно Медаљом за храброст "Милош Обилић" одликовао и председник Србије Александар Вучић.

"Његова смрт је симбол прекинутог детињства и неизмерне храбрости која је стала у једно малено, крхко тело дечака. ​Имао је само петнаест година. То су године када се дечаци први пут кришом заљубљују, сањају о школском дворишту, великим утакмицама... Споменко није имао ту срећу. Напротив, живот га је сломио много пре него што је заувек затворио очи. Сахранио је све што је имао - мајку и баку. Остао је сам под капом небеском, али није побегао, није тражио уточиште у далеком свету, већ је своје дечје срце положио на олтар отаџбине, са жељом да одбрани кућни праг који му је једини преостао", истакао је председник СНСД Милорад Додик.

Наш избор

Споменик храбрости и жртве: Снага српског војника као симбол пута ка слободи  

Како је навео тог кобног 20. марта 1993. године утихнуло је срце најмлађег одликованог борца.

"Гранате испаљене са муслиманске стране нису бирале мету и погодиле су дечака који је био само то - дете које је морало прерано да одрасте, да сахрањује своје најрођеније и да уместо тренерке и дреса носи војничку униформу која је била три броја већа, али никад се није жалио, носио је са великим поносом", рекао је председник СНСД-а.

Како је додао "Споменко није само име на споменику или бледа фотографија с вуненом капом на глави и небеско плавим веселим очима, већ опомена и подсетник да у рату страдају најчистије душе, покошене мржњом оних који у детету нису видели дете, већ непријатеља".

"Његова смрт, као и смрт 12 бањалучких беба или смрт деце српског Сарајева, има посебну тежину, јер показује до које мере је људскост тада била погажена. Када дете постане мета, онда више нема никаквих оправдања, никаквих изговора, никаквих 'али'. Споменко Гостић је имао само 15 година. Дете. Дечак који је умјесто школског дворишта добио рат, уместо књига – ров, уместо безбрижности - борбу за голи живот и опстанак", нагласио је Додик.

Споменко, како је подвукао, данас и убудуће није и не сме бити број, нити статистика, већ херој, јунак. 

Он је указао да док муслимани деценијама покушавају разним лажима да прекрајају историју, да релативизују злочине и да бирају чије ће жртве памтити, а чије не, чије су жртве више вредне, а чије нису, "име Споменка Гостића стајаће над њима као вечна оптужница и упозорење да су страдала и српска деца и да су их управо њихови убијали".