Директор за Западни Балкан, Турску, Савет Европе и ОЕБС у Министарству спољних послова Немачке Михаел Рајфенштул најавио је, одмах после после почетка спровођења закона о странцима на територији KиМ, да је време за корак даље– "потпуну имплементацију споразума", како Бриселских, тако и Охридског.
"Поздрављамо и у потпуности подржавамо напоре да се искористи нови замах у дијалогу за потпуну имплементацију Бриселских и Охридских споразума", написао је Рајфенштул на налогу на Иксу.
Подсећања ради, део Бриселских споразума о којима говори немачки дипломата јесте и обавеза тзв. Косова да формира Заједницу српских општина што је мртво слово на папиру већ читавих 13 година.
Сам Аљбин Курти јуче се, ваљда посредно одговарајући Рајфенштулу, похвалио како "Заједница не постоји ни после пет година његове власти".
"Ових пет година колико сам премијер, представници опозиције су често говорили да ћу 'направити Заједницу следећег месеца', али пет година, то је 60 месеци, нема Заједнице", похвалио се Курти.
Ни у овој, ни у безброј претходних изјава Курти није, иначе, оставио ни трунке наде европским дипломатама, а ни Србима на КиМ да би могао да поступи по одредбама Бриселских уговора, посебно оној о ЗСО.
Такође, немачки дипломата, најављујући пре два дана да је "време за потпуну имплементацију споразума", није поменуо ЗСО, а она се, истини за вољу и према доступним папирима, директно и не помиње у новијем од две серије споразума, у Охридским.
И док Срби на Косову и Метохији 13 година чекају поменуту Заједницу, јер она представља наду да ће можда добити битку за нека од својих основних људских, националних права, сламка за коју би се могли ухватити, остаје отворено питање. Колико ће ЕУ и Колективни запад, бити, а томе смо годинама сведоци, селективни у примени споразума, Бриселских и Охридских? Да ли ће на неким решењима више инсистирати, на некима мање?
Шта би примена Охридских споразума из фебруара 2023, усаглашених после шест месеци преговора, а које председник Србије Александар Вучић, како је сам више пута инсистирао, није потписао, могла да донесе српској заједници на КиМ.
Европски комесар за спољну политику Жозеп Борељ саопштио је фебруара 2023, после бриселске рунде преговора Београда и Приштине, да су се председник Александар Вучић и премијер Аљбин Курти договорили "да даљи разговори о тексту предлога ЕУ о нормализацији односа Београда и Приштине нису потребни".
Према верзији споразума са сајта Европске службе за спољне послове, а подсећања ради, наведено је да "две стране договор склапају због одговорности у очувању мира, посвећености регионалној и европској сарадњи, као и превазилажењу наслеђа прошлости".
У уводу се сем овог говори и о "свести две стране да су неповредивост граница, поштовање територијалне целовитости и суверенитета, као и заштита националних мањина основа за мир".
У члановима споразума, преузетог са поменутог бриселског сајта, говори се даље о "успостављању добросуседских односа базираних на једнаким правима, али и узајамном признању докумената и симбола: пасоша, диплома, регистарских таблица, царинских печата".
Следећи, други члан наводи да "ће обе стране поштовати правила Уједињених нација која се тичу суверенитета, поштовања независности, аутономије и територијалног интегритета, права на самоопредељење, заштиту права мањина и недискриминацију".
У једном од чланова наводи се, "да Србија неће спречавати чланство Kосова у било којој међународној организацији", а у петом да "се Србија и Kосово неће међусобно блокирати на путу ка чланству у Европској унији".
У члану седам говори се о правима српске мањине на "Kосову" која би "требало да буду заштићена у складу са европском праксом", као и о праву на одговарајући ниво самоуправљања, могућности директне подршке и везе косовских Срба са Владом Србије, као и заштиту за Српску православну цркву.
У члану 10 потписнице се подсећају на обавезу да испуне све што је раније договорено у дијалогу, али се не наводи експлицитно оснивање Заједнице српских општина, договорене Бриселским споразумом из 2013. године.
У члану 11 је мапа пута за примену претходних десет чланова споразума.
Нешто више од месец дана касније, објављен је и анекс споразума којим су се "'Косово' и Србија обавезали да примене све чланове споразума и анекса, брзо и са добрим намерама".
Наведено је да "споразум и анекс постају саставни део преговарачког процеса о приступању у чланство у Европској унији за 'Косово' и за Србију".
"Косово" ће, како стоји у Анексу, "одмах покренути преговоре у оквиру дијалога који води ЕУ да би се остварио адекватан ниво самоуправе за српску заједницу, у складу са претходним споразумима постигнутим у дијалогу", али се ни овде ЗСО не помиње на директан начин.
Београд и Приштина су сагласни, наводи се даље "да неће блокирати примену било које тачке", а "неспровођење било које од тачака имаће директне последице на европске интеграције и финансијску помоћ ЕУ".
Политиколог Огњен Гогић у разговору за РТ Балкан подсећа да је оваквих најава "потпуне примене споразума било и раније" али не и конкретних резултата.
"Последње три године оваквих изјава је било и на ову сада не гледам као на неку прекретницу. Друго, на имплементацији споразума се ради и она ће Србима на КиМ, поред осталог, донети интеграцију образовног и здравственог сектора у косовски систем. И примена закона о странцима и возилима може се посматрати као део спровођења тих споразума", каже Гогић.
Коментаришући чланове Охридског споразума, наш саговорник наводи да се неки од њих не тичу директно Срба на Косову и Метохији, већ више односа Београда и Приштине и да се то делимично види у пракси.
"Србија се, условно речено, није мешала у неке ствари које Приштина спроводи, подсетимо на гашење српских институција, сада на примену закона о странцима. То може да се посматра као поштовање неких од одредаба споразума. Што се тиче чланства у међународним организацијама, последњи је био покушај 'Косова' за чланство у Савету Европе али то није спречила Србија, Србија је била против, а то су на крају спречили Куртијеви савезници јер Приштина није испоштовало неке договоре, попут оног о ЗСО", каже Гогић.
Саговорник подсећа и на изјаву Петера Соренсена у Приштини да је "Европска унија примила к знању планове Владе 'Косова' да у косовски оквир интегрише здравствене и образовне институције које подржава Србија, у потпуности у складу са претходним споразумима постигнутим у дијалогу".
"Тешко је сада предвидети какве ће последице по српску заједницу оставити примена споразума, интеграција школства и здравства у косовски систем. У великој мери зависиће од модалитета, то је процес који је тек почео. Много је отворених питања, везаних за школске програме, признавање диплома, плате, финансирање, признавање здравствене заштите. То може да се одради мекано, да те установе буду део, рецимо, и српског и косовског система, то би било подношљивије. Може се догодити и да оне постану косовске институције под косовским системом, да се уведу косовски програми у историју, гоеографију... У сваком случају, како год да се спроведе, један део Срба ће напустити Косово или један део Срба неће више долазити на КиМ из централне Србије. Тако је било и 2013. приликом интеграције судства и полиције на северу, када је део људи рекао да то неће, и када су отишли са КиМ", каже Гогић.
И за Зорана Миливојевића, дипломату у пензији, изјава немачког дипломате није новина, Немачка је креатор Охридског споразума, и тај модел подразумева де факто признавање тзв. Косова.
"Зна се да Србија то не прихвата, да је ставила резерве а ти притисци нису никаква новина. То траје нон-стоп, инсистирање на Охридском споразуму, на примени, део је сваког од извештаја Европског парламента. Сваки званични став Брисела подсећа на Охридски споразум. Што се тиче ЗСО она је део претходног, Бриселског споразума и они хоће да повежу те две ствари. Оно што је ново јесте, чини ми се, да су коначно разумели да без ЗСО не може да се разговара са Србијом и желе и то да ставе на дневни ред. Зато повезују та два споразума. У суштини све је јасно", поручује Миливојевић.