Поводом захтева за прикупљање личних података запослених у српским здравственим и просветним институцијама на Косову и Метохији, неформална организација професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици – ПроАктив, упутила је отворено писмо Европској унији, ОЕБС-у, Савету Европе, као и Ректорском колегијуму и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, затраживши да се тај поступак хитно обустави, као и да се пруже додатна разјашњења.
ПроАктив је, како преносе медији на Косову и Метохији, затражио од Ректорског колегијума и Повереника за информације од јавног значаја да се "без одлагања обустави достављање личних података све док се не утврди јасан правни основ, надлежност органа и пуне гаранције заштите права запослених".
Професори из ове неформалне организације указују да би "евентуална обрада таквих података морала бити заснована на јасно дефинисаном правном основу, у складу са Законом о заштити података о личности и релевантним међународним стандардима, укључујући ГДПР, уз стриктно поштовање принципа законитости, сврхе обраде и надлежности органа који податке прикупљају и обрађују".
Професори "посебно изражавају забринутост због чињенице да се тражени подаци достављају органима локалне самоуправе, односно градоначелницима, иако није јасно на основу ког прописа би такви органи имали надлежност за обраду личних података у поступцима који се односе на боравишне и радне дозволе".
"Иако се из перспективе међународне заједнице овакав поступак може посматрати као техничко и рутинско питање, у локалном контексту он производи додатне ризике. Прикупљање и достављање података истовремено значи и концентрацију моћи код оних који тим подацима управљају, што може довести до политичког утицаја на рад институција. У складу са основним принципима заштите података о личности, обрада података мора бити ограничена на надлежне органе и у обиму који је нужан за остварење конкретне сврхе", наводе професори у отвореном писму.
Тврде даље да свако проширење круга субјеката који имају приступ тим подацима, без јасног правног основа, представља потенцијалну повреду права запослених.
"Додатно, имајући у виду претходна искуства и општи ниво поверења у институције које спроводе овај процес, сматрамо да не постоје довољне гаранције да ће прикупљени подаци бити коришћени искључиво у законите и јасно дефинисане сврхе. Напротив, постоји реалан ризик од злоупотребе података, укључујући политички притисак, дискриминацију или селективно поступање", наводи се у писму.
Потписници посебно истичу да "недостају информације о року чувања прикупљених података, мерама техничке заштите којима се спречава неовлашћен приступ, као и потврда да је спроведена обавезна процена утицаја на заштиту података о личности (ДПИА)".
По њиховом мишљењу, "без прецизно дефинисаних права запослених на увид, исправку и брисање података у складу са међународним стандардима, сваки процес прикупљања сматрају правно неважећим".
Указују и на значај поштовања аутономије Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици, као уставно и законски заштићене категорије, додајући да "аутономија универзитета подразумева и заштиту података о запосленима и студентима, укључујући спискове који не могу бити предмет достављања ван јасно прописаних правних оквира". Свако поступање супротно овим принципима, тврде, представљало би нарушавање академске аутономије.
"У том смислу, сматрамо да је неопходно да се процес евентуалног прикупљања и обраде података спроводи уз учешће или надзор релевантних међународних организација, уз јасне механизме контроле и заштите права запослених. Такође, до данас није јасно дефинисано, те посебно указујемо да није разјашњено следеће:
– који орган је надлежан за спровођење поступка,
– на основу ког правног акта се подаци прикупљају,
– које су конкретне гаранције заштите података,
– као ни какав ће бити правни статус запослених након достављања података.
У таквим околностима, без успостављања јасног, транспарентног и правно утемељеног оквира, достављање тражених податка представља кршење наших права", наводе професори.
У саопштењу се такође наводи да су међународне организације позване да се активно укључе у успостављање транспарентног и правно утемељеног оквира, како би се обезбедила заштита основних права и правна сигурност запослених.
Иначе, како је у прошлу суботу, дан уочи почетка примене закона о странцима, саопштио изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен, договорено је да српским студентима, професорима и здравственим радницима буду издате привремене боравишне дозволе, за почетак на 12 месеци, уз могућност продужења, како би се избегао прекид образовних и здравствених услуга. Податке за издавање потребних дозвола, спискове запослених са личним подацима, косовској влади доставиће, речено је тада, градоначелници општина са српском већином.
Портал Коссев у међувремену је објавио своје сазнање, а на основу увида у најмање две поруке које су поједини деканати УПKМ упутили запосленима, да су академској заједници већ послати захтеви да се запослени у тим институцијама до 18. марта у 11 часова изјасне да ли су сагласни да се њихови подаци (име, презиме, ЈМБГ и назив установе у којој раде) доставе ректорату, који функционише у оквиру српског система. Након тога би, ректорат те податке проследио локалној самоуправи ради регулисања пријаве боравка.
У међувремену, "косовски" премијер Аљбин Kурти говорећи о списковима запослених у српским здравственим и образовним институцијама, казао да су они потребни "косовским" властима како би се ова два сектора укључила у "косовски" систем.
"Kоначно спроводимо закон од пре 13 година. Укључићемо све структуре које су у здравственом и образовном систему. Знате да друге илегалне структуре Србије, као што су оне из безбедности, финансија и администрације, више не постоје у Републици Kосово, остали су само образовање и здравство. Укључићемо их, али да бисмо то урадили, потребно је да прво имамо списак свих наставника, свих лекара и медицинских сестара који раде у тим структурама", рекао је Курти.
Из Канцеларије за КиМ ова изјава Куртија је негирана. Директор Канцеларије Петар Петковић рекао је да је она део "Kуртијеве политичке кампање" за унутрашње потребе.