Аиво Орав, одлазећи амбасадор ЕУ на тзв. Косову, оценио је у опроштајном интервјуу за групу медија на српском језику да би 14. март "могао да уђе у историју" као важан датум у односима "косовске" владе и ЕУ – дан када је почело спровођење тзв. закона о странцима, како је нагласио.
Орав је ипак упозорио да кључни изазов остаје спровођење договора, уз поруку да српска заједница мора бити блиско консултована у том процесу.
"Надам се да ће 14. март ући у историју Косова, јер верујем да је то врхунски домет – тај договор између Владе и Европске уније. Видео сам реакције јавности и изгледа да су сви задовољни овим договором. Пре свега, задовољна је Влада", рекао је Орав, преноси "Косово онлајн".
"Чули смо и да је српска заједница, да не кажем најсрећнија, али да прихвата овај договор. Сматрам да је то добар споразум и за Косово и да представља значајан успех", додао је.
Говорећи о имплементацији, рекао је да су прошли тек први дани и да би требало сачекати да се види како ће се све развијати.
"Гаранција је оно што су јавно изнели премијер Курти и представници Европске уније. То је саопштено пред камерама. Рок од три месеца постоји, можда би неко рекао да није довољан. Важно је да Влада пружи све могућности за спровођење процеса. Постоји и механизам праћења. У мом тиму постоји и тим за слободу кретања, и они су спремни да прате и надгледају развој ситуације".
Орав је открио да није било писаног споразума.
"Када кажемо споразум, људи често замишљају да неколико људи седи за столом, прегледа документа и на крају их потпише. Међутим, различити споразуми и договори могу се остварити на различите начине. У овом случају није било ничега писаног. Премијер Курти је говорио о ономе што је раније договорено, а господин Соренсен је такође причао о претходно договореном", објаснио је Орав.
Одлазећи амбасадор ЕУ казао је да се након другог одлагања пуне имплементације тзв. закона о странцима 15. јануара, експертска група редовно састајала. Истакао је да је у питању споразум ЕУ и Владе тзв. Косова.
Према његовим речима, идентификовани су одређени изазови и питања која захтевају додатне кораке.
"На пример, српске личне карте треба да буду прихваћене за регистрацију одређених грађанских статуса, као што је брак. Очекује се да неће бити ометања нити прекида у функционисању здравства и образовања. Србија ће такође радити на томе. Важно питање су и боравишне дозволе. Очекује се да Влада Косова има списак људи који раде у тим институцијама, како би се створили технички услови за издавање тих боравишних дозвола", рекао је он.
У међувремену, Питер Соренсен, специјални представник Европске уније за дијалог, разговарао је са представницима у Београду.
"Лично сам био у контакту са политичким лидерима Срба са Косова и информисао их о ономе што је Влада Косова закључила 14. марта", рекао је он.
Орав је истакао да је било успона и падова у интеракцији између тзв. Косова и Европске уније, али да као представник ЕУ може да каже да осећа поверење и веру према Влади тзв. Косова и према српској заједници и њеним лидерима.
"Ако постоји посвећеност и ако постоје обавезе, и ако нам је нешто обећано, верујем да постоји намера да се то спроведе у доброј вери", додао је.
Указао је да је договор у вези са тзв. законом о странцима позитиван корак, али да је прво потребно да се људи пријаве за боравишне и радне дозволе.
Коментаришући ситуацију у вези са универзитетом у Северној Митровици казао је да (тзв. косовски) Универзитет у Приштини није тај који може да доноси одлуке о томе шта ће се десити.
"Што се тиче универзитета, постоји писмо које је упућено, али само писмо није одлука. Постоји законска процедура и видећемо како ће се ствари развијати. Универзитет у Приштини није тај који може да доноси одлуке о томе шта ће се десити са Универзитетом у Митровици. Да постоји званична одлука, то би била друга ствар, али поново, не постоји званична одлука, а када говоримо о здравству и просвети, то је питање за мог пријатеља и колегу Соренсена. У међувремену, када је Питер Соренсен говорио о интеграцији образовања, нагласио је да је за то потребно време, да не сме бити прекидања и да су неопходне консултације са локалном српском заједницом, и кроз дијалог", казао је.
Говорећи о формирању Заједнице српских општина навео је да ЕУ не може бесконачно чекати.
"Заједница српских општина није нестала. Можда се сада мање причао томе, али то је обавеза коју је Влада Косова преузела и она остаје. Питање је како ће се то спровести у пракси. ЕУ већ дуго има став да се статут пошаље Уставном суду, али то се није десило. Не можемо бесконачно чекати. Потребно је пронаћи практична решења кроз дијалог", закључио је одлазећи амбасадор ЕУ.