Грађани БиХ, према најновијим званичним подацима, имају више од 370.000 легалних комада оружја, док према неким истраживањима број оружја у илегалном поседу премашује милион, па се, кажу стручњаци, с правом може рећи да су становници БиХ "наоружани до зуба".
Према ранијим истраживањима, процене су да у БиХ има од 750.000 до 800.000 комада оружја у илегалном поседу, док су нека показала да тај број и већи од 800.000.
Координациони одбор за контролу малог оружја и лаког наоружања у БиХ је током 2025. године прикупљао статистичке податке о легално регистрованом оружју у БиХ, где је на снази чак 12 закона о оружју. Утврдили су да је у ФБиХ у прошлој години било 236.844, у Републици Српској 130.380, а у Брчко дистрикту 4.919 легалних комада оружја.
Пре пет година, 2020, у ФБиХ је било 182.338, у Републици Српској 94.653, а у Брчко дистрикту 3.828 комада регистрованог оружа.
Према овим подацима, за пет година у БиХ је број легалних комада оружја повећан са 280.819 на 372.143.
Према званичним подацима, 365.679 комада оружја је током прошле године било регистровано на мушкарце, а преосталих 6.464 на жене.
Стручњак за безбедност Сафет Мушић рекао је за "Независне" да се с правом може рећи да су становници БиХ "наоружани до зуба", јер комбинација великог броја легалног и процењеног илегалног оружја указује на изузетно високу доступност ватреног оружја.
"Још пре 15 година, када сам се детаљно бавио овом тематиком, закључак је био да масовна распрострањеност оружја представља један од највећих дугорочних сигурносних ризика у земљи. Ове цифре су проблематичне јер повећавају вероватноћу ескалације свакодневних конфликата, чак и безазлених, у насилне инциденте са смртним последицама", упозорава Мушић.
Примери су, додаје, од међукриминалних обрачуна, преко оружаних разбојништава и кријумчарења до породичног насиља.
"Наведени фактори отежавају рад полицијских и правосудних институција. Посебан изазов је што илегално оружје остаје изван институционалне контроле, што ствара 'сиву зону' сигурности. Зато се питање контроле и смањења илегалног оружја мора посматрати као стратешки сигурносни приоритет, а не само као полицијски проблем", рекао је Мушић.
Социолог Владимир Васић каже да је БиХ постконфликтна заједница, која након рата није имала систематски одговор на поседовање нелегалног оружја.
"Ако узмемо у обзир чињеницу да имамо повећан број кривичних дела која се извршавају ватреним оружјем, мислим да је крајње време да се пооштре законске регулативе која се односе на овај сегмент. Мислим да је ово пре свега безбедносни ризик и опасност генерално за заједницу", каже Васић.