Избори у Словенији завршени су резултатом који је био предвидљив, уједно разоткривајући право лице савремене демократије: уместо руских хакера којима су словеначке власти плашиле бираче, изборну трку су диктирали израелски шпијуни и домаћи тајкуни.
Највише гласова на парламентарним изборима у недељу освојила је владајућа странка "Свобода" (Слобода) премијера Роберта Голоба, иако је тесно иза ње опозициона СДС Јанеза Јанше.
У складу са одомаћеном максимом да на словеначкој политичкој сцени "све што треба да знаш, јесте да бројиш до 46" (јер то је један парламентарни глас више од половине од 90 посланика, што је довољно за преузимање власти), изгледе за састављање нове владе има Голобова "Свобода".
На разочарање бирача деснице, сва је прилика да ће и нова власт бити левог центра, мада ни изненађења нису искључена с обзиром да мандатара чекају тешки преговори јер му за састављање нове владајуће коалиције, због лошијих изборних резултата досадашњих партнера (СД и Левице) сада треба и неко од опонената из супротног политичког табора.
Аналитичари упозоравају да политичка профилисаност Словеније све више личи на америчку, где се две странке смењују на власти. Отуда су бирачи и ове године, као и 2022, гласали прагматично – бирајући "мање зло": "Свободу" уместо Јанше и његове СДС.
Међутим, Голобова победа у борби за други мандат на челу владе је уједно и пирова, јер ни леви ни десни политички пол није освојио апсолутну већину од 46 гласова у парламенту. Зато је Јанша већ по затварању биралишта затражио да се одмах распишу нови, ванредни избори јер је ситуација тешка, а Словенији треба јака, а не нестабилна влада, оптерећена корупцијом, каква је Голобова опција.
Чињеница је да ни Јаншина СДС не може да састави екипу за "наскок" у фотеље владе, иако може да рачуна на подрску Демократа које води његов бивши близак сарадник Анже Логар, као и на три странке повезане у блок хришћанско-демократске оријентације на челу са "Новом Словенијом" (НСи). Али то није довољно за скидање Голоба са премијерског трона. Без још једног кључног партнера – десница остаје у опозицији.
Исто важи и за Голоба - ако са деснице не придобије наклоност бар једног актера за улазак у владу, нема ништа од коалиције јер су сви сагласни бар у једном - мањинска влада не долази у обзир у турбулентно време кризе, недостатка енергената, инфлације, стагнације.
Језичак на ваги: Странка која мрзи русофобију
Кључна новина ових избора јесте продор нове странке "Ресница" (Истина) у словеначки парламент. Њен оснивач је Србин Зоран Стевановић, а настала је из антиковид покрета у време пандемије. Идејно је прагматична, залаже се за предузетнике и грађанске слободе, а што се спољне политике тиче одлучно осуђује мешање Словеније у рат у Украјини и слепо подилажење политици Брисела и Вашинтона. Не треба заборавити ни позив за излазак Словеније из НАТО пакта.
Председник странке Зоран Стевановић је у финишу предизборне кампање истицао да Словенија не би кубурила са набавком енергената да је била његова странка на власти јер се заузима за сарадњу са Русијом. Та порука је у време рекордних цена енергената пронашла пут до бирача.
Невоља по Јаншу је да не трпи Стевановића (због његових српских корена, и уопште), а "Ресница" се уочи избора јавно обавезала бирачима да неће ући у владу у којој би била Јаншина СДС. То пружа шансу Голобу за састављање коалиције са Стевановићем јер ни Свобода, а ни друге странке "с лева" – без Реснице немају довољну већину (46).
Стевановић је уз то, истицањем да може да сарађује са свима изузев са Јаншом и СДС, фактички избацио десницу из комбинација за састављање владе. Изузев ако се Голоб ради останка на власти не одлучи за издају своје левичарске базе и склопи "пакт са ђаволом" – странкама деснице (НСи, Демократи). Што би значило да би оставио досадашње партнере (левицу) да животаре на маргинама политике.
Ипак, већина аналитичара се слаже у једном – да ће странка Ресница, упркос критици русофобије и словеначке војне и финансијске помоћи Кијеву – постати језичак на ваги за састављање леве или десне коалиције.
"Ресница" није усамљена у залагању за обнову односа са Русијом, као и борби против русофобије која је матастазирала широм Европске уније. Исте циљеве имају и "Ми, социалисти!", "Алтернатива за Словенију", "Заупање", странка пензионера Карла Ерјавца и још неке мање партије које су у предизборној кампањи снажно критиковале санкције ЕУ према Русији.
Ниједна од њих, изузев "Реснице" није прешла цензус за улазак у парламент од 4 одсто освојених гласова, али су упркос томе весници постепеног и све приметнијег заокрета словеначког јавног мњења када је реч о прокси рату Запада у Украјини са циљем слабљења и чак пораза Русије.
Прљава кампања: Црна коцка и посао с бензином
Овогодишња предизборна кампања била је, нема сумње, најпрљавија и најмрзилачкија од настанка словеначке државе, 1991. године.
Голобова влада је у кампању ушла очекивано – позивајући се на "руско мешање у изборе у Румунији и Молдавији" оптужила је (руске) хакере да су јој напали налоге на Инстаграму и Фејсбуку масом негативних коментара.
Када тај маневар није уродио плодом, јер су анкете и даље показивала надмоћ Јаншине СДС и радикално осипање подршке Голобовој коалицији – влада је оптужила опозицију да се повезала са израелском приватном обавештајном агенцијом "Black Cube" (Црна коцка), која наводно стоји иза низа потајно снимљених компромитујућих изјава некадашњих Голобових сарадника и словеначких привредника о бруталној корупцији у врху власти.
Ти снимци, објављени прошле седмице, поткрај предизборне битке, нанели су велику штету владајућој коалицији коју су, осим "Свободе", састављали и "Социјалдемократе" (СД) и "Левица". Али чим је "Свобода" узвратила ударац и указала да иза свега стоје оперативци из озлоглашене израелске тајне службе Мосад односно Израел, подршка Голобу је скочила као никада пре. Што је донекле и парадоксално, упозоравају коментатори, јер произилази да словеначки бирачи имају радије корупцију (посведочену од стране некадашњих Голобових тесних сарадника о хоботници која прожима врхове власти и привреде), него Јаншу.
Напрасно откривен "спољњи утицај" на изборни ток, због чега је Голоб Јаншу јавно оптужио за велеиздају, имао је за последицу нагло топљење предности СДС пред "Свободом". Голобова партија је на крају освојила чак 2,5 одсто више гласова од опозиционе СДС. Тако се негативна кампања, иако је Јанша најавио тужбе против Голоба због "лажних оптужби" и чак тврдио да заправо левичарска власт шурује са Израелом, вратила опозицији као бумеранг.
Остале странке на десници су на рачун Јанше односно његове СДС ојачале своје посланичке положаје; успеху "Демократа Анже Логара" и НСи допринело је и упозоравање на реалне проблеме: пад словеначке конкурентности, превисоке порезе и других намета привреди, уз друге грешке досадашње владе. Упркос томе те теме нису засенчиле драму око израелских шпијуна.
Непосредно уочи гласања, када је већ почела изборна тишина, уследио је још један чин, срачунат на срозавање воље бирача да гласају за Голоба и странке са левог политичког спектра: "Петрол", највећи нафтни трговац у Словенији, престао је да редовно снабдева бензинске пумпе и тиме изазвао несташицу горива, а колоне оних који чекају на дизел широм државе подсетиле су на доба "пар-непар" и бонове за бензин у некадашњој Југославији.
Голобова влада је тврдила да су по среди "логистички проблеми" јер је народ навалио на пумпе чим се пронео глас да ће цена бензина после избора скочити над 2 евра. Власт је покушала да амортизује штету тврдњама да су возачи Петролових цистерни добили налог да не снабдевају пумпе.
Закулисје је банално: Голобова влада је унапред, позивајући се на блокаду у Ормуском теснацу и скок цена нафте на светском тржишту, најавила корекцију цена навише, што је искористило двоје највећих акционара Петрола, обоје привржени политици Јаншине партије. Спој похлепе (већа зарада од продаје после поскупљења) и политичке интриге резултирао је несташицом тик пред отварање биралишта.
Уз то се из уста највиших званичника владе чуло да Словеначка војска, позвана да својим камионима помогне да се премости "логистички хаос" у достави већих количина горива на пумпе у време повећане потражње – има на располагању само четири камиона, међу којима је један неупотребљив.
Подсетимо, Голобова влада је на позив НАТО-а не само све своје тенкове Т-55 него и другу опрему, укључујући камионе, послала пут Украјине као помоћ режиму у Кијеву.
Наук: Не стрепи од Руса, бој се својих
Поука догађања протеклих месец дана у Словенији може се сажети кратко: док су словеначке власти мобилисале следбенике вајкањем о "опасности руског мешања" и трчале у Брисел по заштиту, изборну трку су испод жита преотели домаћи тајкуни и израелски агенти.
Кампања је почела предвидљиво – упозорењима о "руским дезинформацијама" и нуждом блокирања руских канала. Завршила се открићем да су изборе диктирали сасвим други играчи, чак савезници.
Упркос свему, Словенија остаје у НАТО пакту, остаје у ЕУ, остаје уз Брисел и Вашингтон. Али ту је и мала, али гласна странка, која пита: Зашто?
И та странка сада седи у парламенту. А можда и у будућој влади.