Поводом 27 година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију данас су разговарали лидер ДНП-а Милан Кнежевић и амбасадор Србије у Црној Гори Небојша Родић, исказујући заједно пијетет према жртвама НАТО агресије.
"Посебно су апострофирали херојски отпор Војске Југославије, безбедносних снага, али и целог народа који се 78 дана пркосно одупирао дотад незапамћеној агресији 19 чланица НАТО-а, које су без сагласности СБ отпочеле рат како би разбили заједничку државу и из њеног састава отргли и формирали протекторат Косово", саопштено је из ДНП-а.
Како се додаје, "генерације које долазе дужне су да чувају успомену на јунаке који су положили живот на олтар отаџбине, а данашњи датум само додатно оснажује нераскидиве везе Црне Горе и Србије и њихову јуначку прошлост".
Потпредседник Владе Црне Горе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Момо Копривица рекао је да данашњи датум симболизује сећање на невине жртве и опомену да се трагедије не смеју поновити.
"24. март 1999. године, дан почетка бесправног бомбардовања СРЈ, јесте део трајног памћења невино страдалих и најдубљег пијетета, али и подстрек да се такве трагедије и страдања никада не понове", поручио је Копривица.
Министар одбране Црне Горе Драган Краповић положио је венце у касарнама "Народни херој Милован Шарановић" у Даниловграду и "Војвода Марко Миљанов Поповић" у Подгорици,
"Данас се са пијететом присећамо свих невиних жртава и изражавамо дубоко саосећање са њиховим породицама. Њихова страдања остају трајно упозорење на последице сукоба и важност очувања мира“, поручио је Краповић, а саопштено је из Министарства одбране.
Важно је, казао је, "неговати културу сећања и одговорно сагледавати савремени безбедносни контекст".
"Свесни смо да су догађаји из 1999. године оставили дубок траг у нашем друштву. Данас, као чланица НАТО, Црна Гора делује у битно другачијем безбедносном оквиру, доприносећи заједничким напорима очувања мира и стабилности", казао је министар.
Агресија НАТО на Савезну Републику Југославију почела је 24. марта 1999. године у 19 и 53 часова. Према подацима Министарства одбране Србије, током НАТО агресије убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. Погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено је око 6.000 људи, од тога 2.700 деце.