У Грачаници обележено 27 година од почетка НАТО агресије: Срби су опстали само у енклавама

У Грачаници је парастосом и полагањем венаца на споменик жртвама обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију.

Венце на спомен-обележје у дворишту Дома културе у Грачаници положили су представници Канцеларије за Косово и Метохију, Косовског управног округа, Привременог органа Града Приштине, као и председник Општине Грачаница.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, рекао је да ће се овај датум увек обележавати као подсећање на страдање српског народа и државе, пренео је Танјуг. 

"Данас смо се окупили овде у Грачаници и увек ћемо се окупљати на данашњи дан да обележимо почетак злочиначке НАТО агресије на наш народ и нашу државу те 1999. године. Сви народи, све државе и све нације света су спустиле главу пред агресором који је рушио и газио Повељу УН, једино Срби нису", истакао је Терзић.

Куртијев "излет": Баш данас на кафи у Северној Митровици где је и споменик браћи Милић

Навео је да Српска православна црква и држава деле судбину са својим народом на Косову и Метохији и да су сви капацитети усмерени на останак и опстанак.

Терзић је навео да је у времену сложених геополитичких околности за Србе најважније да буду мудри, да чувају мир и стабилност и да јачају државу.

Начелник Косовског управног округа Срђан Поповић, истакао је да је 24. март остао симбол страдања и дуготрајних последица.

Додао је да су Срби после потписивања Кумановског споразума и званичног окончања сукоба, постали корисници "чудеснога мира", који се са крила "Милосрдног анђела" пренео на крила западног мировног контигента.

"Сви су веровали да се агонија страха, збегова, скривања по подрумима, страдања цивила, уништавања градова и болница завршила и да ћемо коначно мало одахнути од стрепње и страха. Међутим, кратко је трајао предах. У том потписаном мировном споразуму осећао се у ваздуху немир и ишчекивање а десио се најгори могући сценарио по наш народ. Срби су нестајали из свих градова на овим просторима, десили су се многи злочини, Ливадица, деца у Гораждевцу, Старо Грацко, 17. март и још многи други злочини. Срби су опстали, нажалост, само у енклавама", истакао је Поповић.

Поповић је рекао да нико није смео да на такав начин решава проблеме на Косову и Метохији и да непромишљеном одлуком и бомбардовањем још више закомпликује односе између Срба и Албанаца.

Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић истакао је да је грубо кршење међународног права 1999. године отворило својеврсну Пандорину кутију.

Марковић је подсетио да су током агресије коришћена и недозвољена средства попут бомби са осиромашиним уранијумом и касетне авиобомбе, које су забрањене и Женевском конвенцијом.

"Не постоји град ни варош на Косову и Метохији који није у више наврата погођен овим разорним оружјима. Почевши од Приштине, Призрена, оближње Кишнице, Липљана, Старог Грацког, Обилића, Штимља, Косовске Митровице, Ораховца, Качаника, Подујева, Урошевца, Суве Реке, па до Пећи, Истока, Ђаковице и Дечана", навео је Марковић.

Истакао је да нема места које је прошло без жртава, а да међу свим невиним жртвама највише боли страдање деце.