Хуманитарне катастрофе, која је узета као разлог како би се оправдала НАТО агресија на Југославију 1999. године, није било и то су потврдили саговорници из Стејт департмента у новом документарном филму "Тачка прелома – рат који је променио правила", ауторке Слађане Зарић.
Зарићева је, гостујући у "Јутру на РТ", поводом 27. годишњице НАТО бомбардовања и премијере филма у којем страни саговорници говоре о "мајци будућих ратова", рекла да је циљ било отварање бројних питања.
Бомбардовање које је трајало 78 дана однело је приближно 2.500 живота, међу њима и 79 деце.
Уништени су мостови, фабрике, болнице, воз у Грделичкој клисури, па и зграда амбасаде Републике Кине... Са Косова и Метохије је протерано 200.000 Срба и све то без иједне пресуде, без иједног извињења, без икакве одштете.
"Надам се да ће филм подстаћи расправу о томе шта се заиста дешавало тих година. Када данас гледамо те архивске кадрове – од Била Клинтона, Тонија Блера, немачког председника, Мадлен Олбрајт – наићи ћемо на изјаве да Југославија мора да буде бомбардована, да мора да се спречи хуманитарна катастрофа која се дешава у том временском периоду на КиМ", почела је Слађана Зарић у "Јутру на РТ".
"Новост у том филму јесте да сви саговорници данас тврде, чак и представници Стејт департмента, да хуманитарне катастрофе тада није било и да разлог бомбардовања Југославије није била хуманитарна интервенција", додала је.
Ову тврдњу потврђује и статистика, односно податак да је током бомбардовања страдало пет пута више људи него у периоду који му је претходио.
Говорећи о Хашком трибуналу, апострофирала је да не постоји ниједна пресуда за злочин почињен пре НАТО бомбардовања.
"Прве пресуде се односе на период после 24. марта 1999. године, али је врло занимљиво да постоје судске пресуде у Хагу за злочине које је тзв. УЧК починила над Србима и, оно што је много битно, над Албанцима који нису били лојални".
Ауторка истиче да, када већ разлог није хуманитарна катастрофа, питање које и у филму покушава да одгонетне јесте зашто су нас бомбардовали.
Једна од главних ауторских одлука је била та да искључиво странци буду саговорници.
"Чини ми се да смо у ових 27 година доста причали. Било ми је занимљиво да имам тај поглед из другог угла... Када о том рату причају странци, они имају тај угао о којем ми нисмо причали. Ми смо причали сувише локално, док они постављају тај 'рат за Косово', што је исто врло занимљиво, у један шири, међународни политички контекст. И то је оно када је, по њиховим тврдњама, све започело".
Зарићева је подвукла да се тада догодио слом Уједињених нација, што се потврђује и данас, када више нико не пита Савет безбедности, нити чека његове одлуке.
"Један од саговорника каже да је оно што се догодило у Југославији важније и од пада Берлинског зида. Зато се филм и зове 'Тачка прелома – рат који је променио правила'".
Посебан део посвећен је формирању тзв. УЧК, која не би постојала без озбиљне и снажне подршке САД.
Новинарка је подсетила да је све до 1998. године, чак и у многим деловима америчке администрације, тзв. УЧК била називана терористичком организацијом, иако никада формално није стављена на листу.
"И одједном, имамо Ричарда Холбрука у Јунику, који седи са припадницима тзв. УЧК. Како мој саговорник у филму каже: 'Па, Сједињеним Америчким Државама је била потребна копнена војска'".
Ауторка је открила да је њен тим послао десетине мејлова и позива, неки су одмах децидно рекли да не желе да разговарају, док се, на пример, Бил Клинтон и Тони Блер нису огласили.
У филму се говори и о Русији, односу према САД, а један од саговорника је Јевгениј Примаков, унук некадашњег премијера истог имена и презимена.
Он утиске доноси на основу мемоара свог деде, који је тада обављао функцију премијера Руске Федерације.
"Причао је о Русији, која је тада била малтене на ногама, у врло лошој ситуацији. Изненађујуће ми је било да су у том тренутку, у сваком руском министарству, постојали амерички саветници. Ниједна одлука није могла да буде донета без сагласности америчког саветника. То је било потпуно урушавање независности. Причамо о периоду када је Русијом владао (Борис) Јељцин", закључила је Слађана Зарић, додавши да је амерички саговорник рекао да је "бомбардовање Југославије било крај меденог месеца између Русије и САД", након чега се Русија отрезнила и резултат је био долазак Владимира Путина на власт.