Шта је било и шта неће бити: Шта чека Србе на путу да усред своје, добију личне карте лажне државе

Срби који су после рата 1999. године рођени у централној Србији, а ради се о синовима и ћеркама Срба прогнаних са Косова и Метохије, а који живе на КиМ, пунолетством су изгубила право да се директно упишу у држављанство лажне државе.

Под сенком НАТО-а: Србија је поново на мети

"Лица која су рођена ван територије КиМ самим пунолетством немају могућност директног уписа у Централни регистар, већ се могу позвати да аплицирају путем натурализације на основу родитеља", изјавио је за Радио КиМ директор Матичне службе у Грачаници Дарко Стојановић, одговарајући на питање овог радија "да ли лица која су након рата рођена у Србији, а све време живе на Kосову и Метохији и чији родитељ има косовско држављанство, могу да добију косовску личну карту".

Истовремено, грађани, односно Срби који докажу да су рођени на KиМ и имају документа издата од стране српских институција а који до сада нису имали тзв. косовско држављанство, могу остварити право на косовско држављанство и личну карту.

Према одлуци тзв. министарства унутрашњих послова Косова коју је потписао министар Џељаљ Свечља, "лица до 14 година која су рођена ван територије Kосова, а чији су родитељи држављани Kосова, уписују се у Централни регистар.

Такође, по овој одлуци, ако је само један од родитеља држављанин, потребна је сагласност другог родитеља, који је страни држављанин, дата код надлежног нотара, да дете добије држављанство".

У одлуци Свечље, објављеној 16. марта ове године, наводи се да је омогућен "препис чињеница рођења, венчања и смрти" за период од 10. јуна 1999. године до 15. марта ове године.

Плод мукотрпне дипломатске борбе: Српска листа позива Србе са КиМ да узму 'косовска' документа

По објашњењу из матичне службе Грачанице ово значи да "лица која су рођена на Kосову, а имају извод издат од стране српских институција (полицијских управа измештених са Kосова), имају право да добију држављанство, односно извод на основу којег ће извадити косовску личну карту".

"За то је потребно да имају оригинални извод из матичне књиге рођених издат од стране српских институција, као и да је један од родитеља косовски држављанин и поседује косовску личну карту. То лице стиче право уписа у Централни регистар. Напомињем да се то односи само на период од 10. јуна 1999. године до 15. марта ове године. Важи искључиво за рођења, венчања и смрти на Kосову и Метохији, не и за догађаје ван Kосова и Метохије. Та одлука је на снази до 16. јуна ове године, што значи да је рок за препис три месеца", изјавио је Стојановић за Радио КиМ.

По његовом мишљењу, "за Србе који немају косовска документа, а потпадају под ову групу, ова одлука веома важна".

"Имамо случајеве да је лице рођено осамдесетих година у Скопљу, а цео живот живи на KиМ. Ишло је овде у школу и таква лица могу се верификовати ако имају одређене доказе и добити држављанство на основу члана 32. Потребан је доказ да је то лице имало стални боравак на KиМ од 1. јануара 1998. године. Довољна је ђачка књижица или сведочанство из школе као доказ да је током школске 1998/99. године похађало школу на територији KиМ. За родитеље се прибављају бекап картони, уз обавезан доказ о пребивалишту, и таква лица се верификују у систему и добијају држављанство на основу члана 32", навео је Стојановић додајући да је на основу ове одлуке омогућено решавање проблеме грађана који нису могли да склопе брак у косовском систему јер су имали извод из матичне књиге венчаних издат од стране српских институција, према којем су већ у браку.

Захарова за РТ Балкан: КиМ је део Србије, ЕУ даје одрешене руке Куртију

Да би се ово право сада остварило, потребан је извод из матичне књиге венчаних који су издали српски органи као и да је један од супружника држављанин тзв. Косова.

По објашњењу Стојановића, косовску личну карту може добити и страни држављанин на основу закључења брака, али уз одређене услове.

Ти услови су, по његовим речима, најмање три године од склапања брака и најмање годину дана боравка на KиМ.

"Процедура изгледа овако: ради се о аплицирању за држављанство натурализацијом супружника. Kада је један од супружника косовски држављанин, а други страни држављанин, то лице мора да се пријави у Центар за миграције, прибави боравишну дозволу и тиме докаже боравак на Kосову и Метохији у трајању од најмање једне године. Након три године од склапања брака, има право да аплицира за држављанство натурализацијом", рекао је Стојановић за Радио КиМ.

После аплицирања, лице чека одговор надлежног департмана који је дужан да одговори у року од 180 дана. Ако је одговор позитиван, лице полаже тест о "социјалном и културном уређењу Kосова на једном од службених језика, као и тест општег знања".

Подсећања ради, према закону о странцима који је ступио на снагу 15. марта, за дозволу за стални боравак на тзв. Косову потребно је и "основно знање једног од службених језика у писаној форми, познавање културе и друштвеног поретка Косова, што се потврђује писменим тестом, који организује Министарство унутрашњих послова".

Што се тиче познавања једног од службених језика, а српски језик, по уставу лажне државе јесте службени, али то од органа власти мало ко примењује и признаје – познавање језика неће бити проверавано односно потребно за децу предшколског узраста, лица која су завршила основно, средње или високо образовање на Kосову, лица старија од 65 година ако нису запослена, и за странце чији је матерњи језик један од службених језика. 

Срби ће, осим наведеног, за боравишну дозволу моћи да аплицирају "на основу српских личних карата, укључујући и оне издате од стране полицијских управа Приштина или Митровица". 

О Куртијевом закону о странцима на РТ Балкан: Оно што није завршено 1999, довршава се сада

"Мој савет људима који су у браку са косовским држављанином јесте да аплицирају за боравишну дозволу по основу спајања породице. Потребна документација укључује извод из матичне књиге венчаних, изводе из матичне књиге рођених за децу, потврду из Србије да лице није осуђивано, потврду из косовског суда о некажњавању, здравствено осигурање, као и доказ о пребивалишту (рачун за струју или уговор о закупу стана оверен код нотара). На крају се издаје потврда од стране канцеларије Матичне службе", речи су Стојановића који је додао да "када је реч о издавању боравишних дозвола и примени закона о странцима, надлежности Матичне службе су минималне".

"Ми издамо потврду о пребивалишту за страног држављанина, која је један од потребних докумената за аплицирање. Немамо директну комуникацију са Центром за миграције, већ странке упућујемо тамо", рекао је Стојановић.

Према његовим речима, људи су на југу Косова и Метохије "били ажурнији".

"Генерално, између 80 и 90 одсто грађана средило је своја документа, што је у супротности са ситуацијом на северу. Ова одлука министра ће много значити људима на северу. Сличне одлуке доношене су и раније — прошле године и 2019, када је такође велики број људи решио документа", изјавио је Стојановић за Радио КиМ.