Србија и Балкан
РТ Балкан о локалним изборима: У поноћ почиње изборна тишина, какве су поруке послате у кампањи
Уколико би се догодило да опозиција однесе победу, створио би се снажан притисак да се иде на парламентарне изборе што пре. Међутим, уколико би се десило да владајућа већина победи у свих 10 општина, тај притисак би се смањио, за "Јутро на РТ" оцењује професор социологије на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић
Изборна кампања за локалне изборе у 10 општина који ће бити одржани 29. марта, ушла је у последњу фазу. Ови избори показали су различите стратегије странака, покрета, власти и опозиције и студената.
Редовни локални избори расписани су за одборнике скупштине Града Бора и скупштине општина Смедеревске Паланке, Бајине Баште, Куле, Лучана, Аранђеловца, Кладова, Књажевца и Мајданпека, као и за градску општину Севојно. Владајућа коалиција око Српске напредне странке у свих 10 локалних самоуправа наступа јединствено док су студентска листа и опозиција у зависности од изборног места, негде јединствени, а негде наступају одвојено.
Такође, важан фактор на локалним изборима представљају и мањинске странке. Поједини аналитичари оцењују да нејединство и другачији модел учешћа на изборима од места до места може да створи конфузију међу гласачима опозиције. Док је председник Србије Александар Вучић изјавио крајем прошле године, да ће ванредни парламентарни избори бити одржани у мају или децембру.
О значају локалних избора у Србији, расположењу бирача, поделама, али и великој заинтересованости међународних посматрача, у "Јутру на РТ" говорио је професор социологије на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић.
Како би се разумела оволика заинтересованост за ове локалне изборе, објашњава Вулетић, важно је да се разуме контекст.
"То је све оно што се дешавало претходне године. Антивладини протести су створили утисак у једном делу јавности да је владајућа групација изгубила подршку. Међутим, већ локални избори који су се дешавали у Косјерићу и Зајечару у јуну прошле године, па у три општине у новембру, показали су да владајућа групација није изгубила упориште међу својим бирачима. Али оно што је била новост, да је део бирача који су били незаинтересовани за изборе, изашла на гласање. Тамо где се то десило, као на пример, у Мионици, где је била неизвесна трка до последњег гласа. Претпостављам да је ово ситуација у којој би требало да се покаже да ли је та ствар још таква, да ли се на неким будућим парламентарним изборима очекује таква тесна битка или је једна страна превагнула. Зато је толико енергије било уложено да се анимирају грађани", истиче Вулетић.
Онај ко буде однео победу на овим изборима, оцењује Вулетић, добиће снажан "ветар у леђа", потврду, да "оно што тврди, јесте тачно и другој страни ће бити теже да се носи са тим".
"Уколико би се догодило да опозиција однесе победу, а и сам председник Србије је говорио да је опозиција фаворит у пет-шест општина, то би створило снажан притисак да се иде на парламентарне изборе што пре. Међутим, уколико би се десило да владајућа већина победи у свих 10 општина, тај притисак би се смањио", наводи Вулетић.
Локални избори нису неки репрезентативан узорак, објашњава Вулетић, али ће исход дати сигнал за даље.
"Када бисте ви на узорку од тих 10 општина радили истраживање, не бисте узели тај узорак. Ипак, локални избори ће бити индикатор даљег политичког курса. Ако се деси да победе опозиционе листе, онда ће то бити и за њих сигнал да треба што више притиснути власт да се иде на парламентарне изборе. У супротном, ће остати много већи маневарски простор за владајућа већину", објашњава Вулетић.
Коментаришући велики број посматрача на бирачким местима и заинтересованост међународне заједнице, Вулетић наводи да треба разумети да је "много средстава уложено у дестабилизацију власти", као и да се политичка мапа и слика Србије промени.
"На неки начин, треба тај процес довести до краја. Наравно, добро је да има посматрача, али под претпоставком да имају релативно објективан приступ. Надам се да ће ови избори да протекну у атмосфери у којој нико не може да баци било какву сенку на њих. Ако би се говорило о неком успеху за све нас, без обзира на политичка опредељења, то би било да након ових избора, поражени честитају победницима и да не остане никаква сенка сумње да су резултати били нерегуларни. Ми смо на овим просторима навикли да кад долазе стране мисије, то није увек добронамерно. Надам се да то сада неће бити случај", сматра Вулетић.
Већи део тих организација, у основи није независно, указује Вулетић и објашњава да су невладине организације у великој мери финансиране из различитих међународних фондација, као и да имају своју јасну агенду.
"Оно што би могло да представља бојазан је уколико би те организације послале одређену врсту поруке да је нешто нерегуларно, упркос самим чињеницама на терену. То би могло да узбурка додатно духове јавности. То ће ипак зависити од грађана, од броја листића", закључује Вулетић.
У Кули према неким проценама, додаје Вулетић, опозициони блок има највише шансе да се приближи владајућој коалицији, па је због тога у Кули присутан највећи број посматрача, сматра саговорник "Јутра на РТ".
"Кула и читав простор Војводине је доста осетљив. Ако је дошло до тога да је КиМ независна држава у очима већег дела међународне заједнице, и ако се питамо шта је КиМ било до 1990. и његов статус је био као статус Војводине. Сад може неко да упита зашто сад не би и та ствар била иста и у Војводини. Видели смо да од распада Југославије, никакви принципи нису поштовани. Али, заиста се отвара питање откуда толико посматрача у јединој општини у Војводини", наводи Вулетић.
На питање о предлогу председника странке СРЦЕ Здравка Поноша да опозиција заједно изађе на парламентарне изборе као бренд "ЕУ 5", Вулетић сматра да је тако нешто требало већ раније да се формира. Он истиче да је важно да се заузму позиције - ко се за шта залаже.
"Важно је да ми у Србији имамо јасније позиције о томе ко се за шта залаже. Није уопште проблем да се промени власт. Проблем је како доћи до тога да смена власти значи наставак одређених политика, а не расуло које смо имали прилике да гледамо 2000. године", сматра Вулетић.
Говорећи о студентском покрету, Вулетић оцењује да се он свео на пленумске листе, да је сачувао неку врсту бренда, али да су очигледне унутрашње поделе.
"Иницијални студентски протест је био различит, није било идеја да постану још један политички актер, они су тражили замену читавог политичког система, а не странке. А, онда када је преовладала друга фракција која је под утицајем различитих фондација, тог тренутка је дошло до прве поделе. Сетимо се честитке за рођендан Републике Српске, али су се онда сви повукли, свесни да ако се отвори још нека од подела, показаће да постоје разлике", подсећа Вулетић.
Live
