Држава ублажила раст цена горива, тржиште за сада мирније

Државне мере за ублажавање енергетске кризе, укључујући значајно смањење акциза на нафтне деривате, за сада дају резултате у стабилизацији тржишта и заштити стандарда грађана и привреде. Ипак, стручњаци упозоравају да би неизвесности на глобалном тржишту енергената могле да потрају и утичу на инфлацију, буџет и привредни раст.

Србија годишње приходује око две милијарде евра од акциза на нафту, што је највећи акцизни приход у буџету, већи и од акциза на дуванске производе. Упркос томе, одлучила се на њихово значајно смањење како би ублажила удар раста цена енергената.

Представник Привредне коморе Србије Бојан Станић, гостујући на Првом програму Радио Београда, оценио је да је кључни циљ мера – контрола цена и стабилно снабдевање – за сада остварен.

"Смањење акциза омогућило је да не дође до наглог скока цена горива, као што се десило у многим земљама Европске уније. Код нас је раст био благ и подношљив у односу на глобалне околности", указао је Станић.

Вучић о набавци гаса: Русија поуздан партнер, надам се разговору са Путином

Додао је да држава већ годинама утиче на цену горива кроз механизам недељног одређивања максималних цена, што се у актуелној кризи показало као важан инструмент стабилизације.

Према његовим речима, додатну сигурност обезбеђују стабилне резерве и функционисање домаће прераде нафте.

"Нафта улази у земљу, прерађује се у рафинерији у Панчеву и део домаће понуде омогућава утицај на малопродајно тржиште", истакао је Станић. Очекује се и потписивање краткорочног споразума о снабдевању гасом по повољнијим ценама, што би додатно растеретило привреду и грађане.

Иако тренутне мере ублажавају последице кризе, остаје питање колико дуго држава може да амортизује спољне ударе. Како наводи Станић, постоји простор за додатне интервенције – од смањења акциза и корекције ПДВ-а до циљаних субвенција, уз могућност ребаланса буџета ако криза потраје. У том случају, дефицит би могао да порасте са планираних око три на до четири одсто БДП-а.

Цена нафте се тренутно креће око 100 долара, а већи скок био би могућ само у случају озбиљне ескалације на Блиском истоку. И без тога, високе цене енергената могу да се задрже, што већ ствара притисак на инфлацију.

Станић упозорава на ризик новог инфлаторног таласа, уз могућност задржавања или раста каматних стопа, што значи скупље задуживање. Зато је, истиче, кључна контрола цена и подршка најугроженијима, укључујући мере попут ограничења цена горива за пољопривреднике.

Иако су макроекономски показатељи тренутно стабилни – очекује се раст БДП-а од око 3,5 одсто и контролисана инфлација – даљи ток ће у великој мери зависити од глобалних околности, закључује Станић.