Дан када је срушен мит о "невидљивом": Како је 250. ракетна бригада ПВО ушла у историју

Пре тачно 27 година, посада 3. дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО Војске Југославије ушла је у историју обарањем чувеног "невидљивог" бомбардера Ф-117А. Авион "Ноћни соко" завршио је у сремској њиви, а аутор књиге "Пад ноћног сокола", пензионисани пуковник РВ и ПВО Славиша Голубовић, открива како су Американци остали "кратки" за три авион Ф-117А за време НАТО агресије на СРЈ.

Голубовић је у емисији "Јутро на РТ" рекао да је са својим саборцима у књигу преточио све догађаје из 1999. године. Он наглашава да је књига написана како би се спречило да о тим судбоносним тренуцима пишу они који у њима нису учествовали и који не би могли веродостојно да пренесу истину.

"Моји саборци и ја смо одлучили да напишемо књигу, јер су се појавиле разне интерпретације догађаја из рата који завређују велику пажњу, јер смо ми тада први пут остварили нешто што до тада нико није учинио. Авион 117А смо ми први и уочили и оборили. Доказали смо да се тај авион може оборити", наглашава Голубовић.

НАТО агресија је била неизбежна: Рамбује као транзитна станица до бомбардовања и "4М" војске СРЈ

Он подсећа да је тај авион коришћен и у рату у Ираку 1991. године, где је остварио више од 1.300 летова, а да притом не постоје подаци да га је ико открио, напао или оштетио.

Наводи да је "ноћни соко" оборен 27. марта, док је у ноћи између 29. и 30. априла погођен још један исти такав авион.

"За тај погодак постоји и признање америчког пилота, а то је поново био успех 3. дивизиона 250. ракетне бригаде РВ и ПВО. Немамо corpus delicti да је и он оборен само зато што није пао на територију наше земље", истиче Голубовић.

Голубовић додаје да је током борбених дејстава оштећен још један Ф-117А.

"Американци су остали кратки за три авион Ф-117А за време НАТО агресије на СРЈ", посебно наглашава Голубовић.

Рута "невидљивог" и замка изнад Стражевице

Говорећи о обарању наводно "невидљивог" авиона – који је полетео из америчке базе Авијано у Италији и којим јеуправљао пилот Дејл Зелко – Голубовић напомиње да постоје разне интерпретације тог догађаја, и наглашава да је задатак обављен професионално, те да је примењена потпуно иста процедура као приликом гађања било ког другог авиона у рату.

Командант РВ и ПВО за РТ Балкан: Штапом и канапом против најјаче силе света

Наводи да је авион долетео из правца Авијана, прелетео ваздушни простор Словеније и ушао у простор Мађарске. Према процедури, током лета је извршена допуна горива у ваздуху, након чега је летелица наставила пут дуж румунско-српске границе.

Пуковник објашњава да је Ф-117А, спустивши се, пришао Стражевици, лансирао две ласерски вођене бомбе и наставио лет ка Мађарској како би се поново допунио и вратио у базу.

"Пилот је сматрао да је безбедан. Осматрао је простор на земљи лево и десно, када је у једном тренутку уочио две ватрене кугле које су му се приближавале из правца Београда. То су биле наше ракете 'нева' које су кренуле ка њему. Према његовим речима, тада је схватио да је у великој опасности и да ће вероватно бити погођен, што се и догодило. Прва ракета га је погодила и нанела му фатално оштећење – одсекла му је лево крило, авион је изгубио аеродинамику и нашао се у положају 'главом надоле'. Пилот је једва успео да се катапултира и да се спусти падобраном на безбедну позицију", испричао је Голубовић.

Пуковник је указао да је за нашу ПВО највећи изазов био како открити авион. Он објашњава да је главна препрека била управо "стелт" технологија авиона, као и његов специфичан радарски профил.

"Авион је уочен како долази са југа, курсем према северозападу. Борбена посада, која је тада била у кабини, покушала је да га открије, али није успела из првог пута. Након паузе од неколико секунди, поново смо покушали, али ни тада нисмо успели. Тек из трећег покушаја смо успели да авион ухватимо у захват. Руковалац гађања, командант Золтан Дани, наредио је лансирање. Авион је у том тренутку кренуо у маневар увис, знајући да је ракета лансирана ка њему. Почео је маневар са висине од 6.000 метара, а ракета га је сустигла на око 8.000 метара", прецизира Голубовић.

Он наводи да је авион пао у њиву у атару села Буђановци, док се пилот приземљио око три и по километра даље.

"Пилот се приземљио и сакрио у један канал", прича пуковник.

Нисмо знали да је невидљив

Интересантно је да посада у тренутку поготка није знала о којем се тачно циљу ради, нити да су управо оборили чувени "невидљиви" авион. Пуковник Голубовић објашњава да је то била пре свега борба са временом.

"Овде говоримо о борби са секундама. Рад наших радарских средстава мора бити довољно кратак да за то време ракета успе да дође до циља, а да у истом том тренутку до нас не стигне нека њихова противрадарска ракета", истиче Голубовић.

Он напомиње да, иако конкретно Ф-117А нн носи такво наоружање, неко из његове пратње је могао да га има. У таквим ситуацијама, како каже, јединица не сме да ризикује, већ мора строго да води рачуна о штедњи времена на зрачењу радара.

"Те вечери је, на нашу срећу, а на њихову жалост, авион био без заштитне пратње. Ипак, ми смо користили веома кратко време и урадили све оно што је прописано правилима гађања", наглашава пуковник Голубовић.

Гађање под велом тајне

Голубовић напомиње да се "гађање под велом тајне" назива гађање трећег авиона које је изведено 20. маја, при чему, како каже, "сматрамо и у високом проценту тврдимо да смо погодили амерички авион стелт технологије, бомбардер Б2А, који није пао на нашу територију".

"Према нашим подацима тај авион је пао северозападно од позиције са које смо га гађали, па је ван територије Србије, тако да немамо његове делове", истиче Голубовић.