У тренутку када сукоб на Блиском истоку кључа, након агресије САД и Израела на Иран, енергетска сигурност националних економија намеће се као кључно питање. Када је у питању Србија, део слагалице за опстанак економије представља гасни аранжман са Русијом која нам је увек била стабилан партнер и од које смо добијали овај енергент по најнижим ценама.
Заменик директора Економског института Руске академије наука Михаил Лобанов за РТ Балкан каже да је за Србију веома значајан руски гасни аранжман и да наша земља користи око три милијарде кубних метара гаса годишње, а 90 одсто стиже из Русије.
"Можемо да очекујемо краткотрајни гасни уговор због ситуације на светским тржиштима, али су могућа и лепа изненађења будући да је Словачка, пре одређеног времена, добила уговор на 10 година. Надам се да ће обе стране да нађу неки интерес. Не би ме изненадио краткорочни уговор на три или шест месеци по цени од 280 до 300 евра. На тај начин Србија може да уштеди 600 до 700 милиона евра годишње будући да цене гаса на берзи иду и до 1.000 евра", каже Лобанов за "Јутро на РТ".
Иран је у Катару уништио 17 одсто капацитета ове земље за производњу гаса, а постоји забринутост да би, ако дође до ескалације сукоба, цена барела нафте достигла 200 долара. Додатна неизвесност створена је након напада на острво Јужни Парс које је највеће гасно налазиште у свету. Све то, како каже наш саговорник, утиче на цене енергената, па би Србији сасвим сигурно одговарало да добије дугорочни аранжман и поуздане и повољне испоруке.
Србија је 2024. године уштедела више од 300 милиона евра због гасног аранжмана са Русијом. Лобанов наглашава да је уништавање енергетске инфраструктуре од стране Украјине, део хибридног рата против Русије и напомиње да у том контексту не може да се искључи ни фактор Бугарске. Ова земља, подсећа наш саговорник, следи захтеве ЕУ, а европски "стручњаци" могу да протумаче да ни транзит до Србије преко ове земље није могућ. Он наглашава да је јасно зашто руководство наше земље покушава да диверзификује снабдевање енергентима, али да је цена гаса која стиже преко Турског и Бугарског тока знатно нижа од америчког ЛНГ-а.
"У грчку луку 'Александрополис' искључиво стиже амерички ЛНГ, иако су наводно отворени за гас из Катара и Египта. Прошле године је стигло из Америке мање од милијарду кубних метара гаса за цео регион, иако је капацитет 5,5 милијарди. Такође, цене ЛНГ-а су за 30 до 60 одсто више од цена гаса који стиже кроз гасовод", каже руски стручњак.
Катар ће, како наводи, сада сасвим сигурно смањити извоз гаса. Све то, уз пораст цена енергената, одговора Американцима, што је Доналд Трамп директно рекао. Али, цена галона горива у Америци сада је стигла до четири долара, што свакако утиче на Трампов рејтинг.
Он је рекао да Азербејџан извози до 13 милијарди кубних метара гаса у Европу, али да је руководство ове земље више пута демантовало да је у питању гас из Русије. Такође, циљ ове земље је да извози, у неком будућем времену, 20 милијарди кубних метара гаса у Европу која троши чак 290 милијарди.
"О гасу из Азербејџана који ће заменити за катарски или амерички, могуће је говорити само када се посматра јужна и југоисточна Европу, тачније Бугарска, Румунија и делимично Италија", додаје Лобанов.
Ситуација са НИС-ом преседан
Он се осврнуо и на преговоре о НИС-у наводећи да су они компликовани и да се не зна да ли ће амерички ОФАК одобрити ову трансакцију.
"То још нисмо читали ни у неким класичним уџбеницима о економској трговини, да једна земаља тражи од друге да прода активе треће земље", прокоментарисао је наш саговорник.
Он је напоменуо да АДНОК никада није показао интересе према рафинеријама у Европи и додао да њега занимају иновације и технологије у Европи и да у овом случају он вероватно игра улогу партнера који обезбеђује новац и могуће је да ће ускоро да препорода удео некој компанији, која би могла бити и америчка.
Када је у питању мађарски МОЛ Михаил Лобанов напомиње да је МОЛ озбиљан играч са пумпама и четири рафинерије, али економиста упозорава да ова трансакција може да буде ризична за Србију у некој средњорочној перспективи.
"'Гаспромњефт' је улагао у ову активу и била му је важна. Када је у питању МОЛ, Рафинерија Панчево има најмањи индекс нелсона од свих које МОЛ поседује. Тако да уколико дође до неке глобалне кризе, МОЛ може да жртвује једну рафинерију, а то сигурно неће бити она у Мађарској нити она Словачкој, која је најмодернија и налази се у срцу Европе", казао је он и додао да су за нашу земљу јако значајни предстојећи избори у Мађарској.
Додао је да у Србију стиже нафта из Казахстана, Нигерије и Гвајане и да цена нафте расте, тако да, уколико неко понуди вишу цени ти танкери ће тамо отићи, а не у луку Омиш која је кључна за хрватски ЈАНАФ, преко којег нафта стиже у Панчево.
Он је поменуо и случај Филипина на који је стигао први танкер руске нафте, након што су цене на пумпама увећане и за 90 одсто будући да је реч о земљи која је амерички партнер. Он је указао и да ипак долази до промена у глобалној политици, јер и Индија увози два милиона барела дневно из Русије. Остаје нам да видимо да ли ће свет дозволити да политички интереси надвладају економске, до чега је дошло у Европи.