То је подгоричким "Вијестима" казала Ванда Бабић Галић, специјална саветница министра спољних и европских послова Хрватске.
Она је поновила да Хрватска о питању "Јадрана" и сукцесије војне имовине има "јасан став, чврсту аргументацију и конкретне предлоге могућих решења". Међутим, није прецизирала који су то предлози и решења, пишу "Вијести", пренео је Танјуг.
"Динамика даљих разговора утицаће и на темпо решавања једног од више важних отворених питања између двеју суседних држава. Истовремено, Хрватска полази од става да је све то важно за европски пут Црне Горе, који је у интересу и саме Хрватске", навела је Бабић Галић.
Аргумент црногорских власти је то што се "Јадран" као део заједничке војне имовине некадашње СФРЈ (који се користи у цивилне сврхе) није затекао на територији Хрватске 1991. године, на дан кад је она прогласила, односно у пракси спровела одлуку о својој државној независности, већ је тада био у Црној Гори – на редовном, тзв. великом ремонту у некадашњем војном бродоградилишту Арсенал у Тивту. Због тога брод, према Споразуму о питањима сукцесије, припада Црној Гори.
Билатерални разговори између министарстава спољних послова Црне Горе и Хрватске о решавању отворених питања почели су крајем јануара 2025, након што је Загреб блокирао Подгорици затварање Поглавља 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика) у преговорима са ЕУ, крајем 2024.
На питање упућено црногорском Министарству спољних послова, којим руководи Ервин Ибрахиновић, да ли је усаглашен нови термин састанка и кад ће он бити одржан, "Вијести" нису добиле одговор.
Још једно од нерешених питања јесте инсистирање Хрватске на исплати ратне одштете хрватским затвореницима у Морињу у износу од 17 милиона евра, иако у том затвору који Загреб назива "логором" нико није страдао, за разлику од логора Лора у ком су држављани Црне Горе брутално и мучки убијени уз претходно сакаћење и малтретирање.
Премијер Милојко Спајић је јуче у Скупштини рекао да влада није усвојила одлуку о исплати ратне одштете притвореницима у Морињу.
"Та одлука не постоји. Није донета", казао је Спајић током "премијерског сата", одговарајући на питање лидера Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића.
Спајић је такође јуче одговарајући на питање председника Хрватске грађанске иницијативе Адријана Вуксановића – шта ће влада урадити за поврат имовине грађана Црне Горе хрватске националности – рекао да ће се залагати за сваког грађанина да до краја оствари своје право.
Хрватска је почетком октобра прошле године послала дипломатску ноту Подгорици којом тражи да се Хрватима у Боки врати имовина која им је наводно "отета", како су рекли, "разним махинацијама и чудним уписивањима у катастарске и друге планове", током наводне "агресије на Хрватску" почетком деведесетих година прошлог века.