Декан Филозофског факултета у Новом Саду проф. Миливој Алановић каже да је трагична смрт студенткиње Филозофског факултета у Београду страшна опомена за све да рад на факултетима још увек није у потпуности нормализован.
Он је за РТ Балкан навео да се морају преиспитати законски оквири у којима делује високо образовање у Србији.
"Морамо да видимо да ли ми примењујемо доследно све законе. Да ли примењујемо, рецимо, Закон о безбедности на раду, да ли примењујемо сопствене статуте које су донеле високошколске установе, кућни ред који прописује шта се може радити у радно време, које је радно време, која је одговорност запослених и студената", рекао је Алановић.
Осврнуо се и на дешавања на свом факултету и зашто је био приморан у два наврата, августа прошле године и у јануару ове године, да позове полицију у ту високошколску установу.
Било је јасно, навео је он, да се блокада факултета неће завршити сама од себе, јер је део запослених безрезервно подржавао студенте.
"Они су били највећи проблем. Да је та врста безрезервне подршке престала, мислим да би и студенти пре пристали на то да се блокаде олабаве, да ми почнемо полако да радимо", рекао је он и додао да је повод за први позив полицији да дође на Филозофски факултет био упад студената у блокади у просторије студентске службе.
Други позив полицији уследио је, како каже, у јануару ове године када је скуп подршке професорки која је остала без посла на том факултету, претио да поново прерасте у блокаду саме установе.
"Проценили смо да морамо задржати факултет, а да смо били у праву говори чињеница да се за јануарски рок пријавило 2.700 студената. То је јасно показало да су наши студенти опредељени да студирају", рекао је Алановић.
Подсетио је да је управа факултета подржала иницијалне захтеве студената у децембру 2024. године, али да су и тада јасно рекли да у блокади виде проблем, што се касније показало да је донело немерљиву штету.
"Уласком полиције у зграду факултета није угрожена аутономија факултета, али почетак блокада факултета јесте угрозио аутономију факултета и универзитета. То значи да ја као запослен нисам могао да држим наставу, испите, многи нису могли да уђу на факултете", навео је он.
Упитан како изгледају одлуке наставно-научног већа на њиховом факултету, ако се зна да поједини професори, попут Динка Грухоњића, дају безрезервну подршку студентским блокадама, Алановић каже да треба правити разлику шта неко ради као члан академске заједнице и као члан друштвене заједнице - изван универзитета.
Додао је да често најобичније одлуке на наставно- научним већима није могуће донети, јер се одмах поставља питање да ли је неко био за блокаду или против блокаде.
"Ако бирамо неког у звање, ту су важне компетенције, а не да ли је био за блокаду или не. Ми сада крећемо у акредитацију факултета и неке колеге кажу 'није време сада за то'. То није добро", сматра он.
Наводи да ће факултет који он води, након трагедије у Београду, предузети читав низ мера да се види да ли постоје безбедносни ризици, какве су инсталације, ко улази у зграду.
"Ово је ружна и тужна опомена за све нас", закључио је он.
МУП је саопштио да је у четвртак, 26. марта, око 22.40 часова, како се сумња, након што је на петом спрату Филозофског факултета дошло до активирања и запаљења пиротехничких средстава, 25-годишња девојка скочила кроз прозор и настрадала на лицу места.