Управа криминалистичке полиције ушла је у зграду Ректората Универзитета у Београду по налогу надлежног тужиоца. Студентски покрет је то окарактерисао као напад на аутономију Универзитета због чега су се синоћ окупили испред зграде Ректората, а том приликом дошло је до инцидената између полиције и окупљених.
Коментаришући актуелна дешавања на Универзитету, историчар, редовни професор Филозофског факултета Чедомир Антић за "Јутро на РТ" истиче да све оно на шта се указивало, показало се на најгори могући начин.
"Нисам ни слутио да може да се догоди оваква несрећа. Сви смо се плашили да би у сукобу са полицијом и неистомишљеницима могао неко страдати. Посебно је страшно што се то догодило у једном мирном периоду у згради факултета", рекао је Антић говорећи о студенткињи која је настрадала на Филозофском факултету.
Антић сматра да је све што се дешавало након убистава у ОШ "Владислав Рибникар", Дубони, Малом Орашју, био само политички перформанс.
"Испоставило се да ти људи не само да не прихватају Устав и законе, већ сматрају да они треба да се примењују само када њима политички одговара. Аутономија Универзитета не значи да ја могу да опљачкам банку и побегнем под заштиту 'светог Данијела'. Аутономија значи да имамо слободу рада, научног истраживања. А то се претворило у олигархију над свим осталима", објашњава Антић.
Посебно је проблематично питање, додаје Антић, како се гледа на истрагу.
"Изгубљен је један живот, држава има обавезу да разреши то питање. Не постоји смрт А и смрт Б класе, поготово кад је насилна. Наравно да ће доћи полиција у Ректорат. И да ректор има неког политичког талента, он би 'спустио лопту'. Ако сте аплаудирали кад је ухапшен човек у Инфраструктури Железнице Србије, што нисте позвали на одговорности господина проректора Небојшу Бојовића који је био на челу скупштине Инфраструктуре Железнице Србије и који је потписивао неке документе. Више људи међу којима су били министри, многи су били у притвору, шта би било да је био ухапшен декан и продекан да не врше утицај на сведоке. Дошло би 50.000 људи да се туче", сматра Антић.
Саопштење Ректората оцењује као "скандалозно", јер како каже, сви документи на факултету су државни. Правећи паралелу између истраге о паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, Антић истиче да је код пада надстрешнице требало установити везу између одговорних људи и њеног пада.
"У међувремену, ми смо видели да је неко уз помоћ тоталитарних организација, на неуставан начин затворио све универзитете", наводи Антић.
На питање да ли је знао да се на Филозофском факултету у једној од учионици налази кутија са пиротехником, каже да није знао и додаје да је учионица затворена, а да су, како наводи, "на целој вертикали, учионице предате нерегистрованој организацији која нема одговорно лице".
Антић додаје и да сада постоји неки кључ за прозоре на Филозофском факултету.
"Како да су на првом снимку, када је полиција ушла, сви прозори отворени. Ту има много да се одговара. Један млади живот је страдао, а не би страдао да се нисте према блокадама понашали на начин на који сте се понашали", сматра Антић.
На питање о томе какве политичке организације делују на факултету, Антић истиче да је факултет очигледно било место у ком су деловале неке организације.
"У време кад сам дошао на факултет, није било маске народне побуне, универзитетске, али методологија је анархистичка, зборови који делују по општинама је анархистички образац. Пленум је установа тоталитарне идеологије. Необично је да после 25 година постојања грађанског васпитања, ми имамо генерацију која не схвата која је разлика између парламента и пленума", оцењује Антић.
Говорећи о томе да ли очекује да се студентски покрет одреди према спољној, регионалној и економској политици, Антић истиче да су се одредили.
"Донели су програм за који верујем да га је написао Чет ГПТ или Грок јер је необичан и општи. Као да је неко истраживао јавно мњење о томе шта би где прошло. Ја не видим реформски потенцијал. Ако желе да буду сви студенти заједно, они морају да говоре као кандидаткиње за мис, желим мир у свету, то није политички програм. Ако изађу са именима, нестаје та чаролија студената. Нуде мачку у џаку", сматра Антић.
На констатацију да су протести увек производили политичке лидере попут Зорана Ђинђића, Драгана Ђиласа и Чедомира Јовановића и шта према његовом мишљењу, може бити политички учинак ове побуне, Антић указује да су Јовановић и Ђилас у једном тренутку изашли пред јавност.
"Ђилас на оном скупу у Ректорату, а Чедомир Јовановић је водио протесте са џипа као некрунисани краљ у једној јакни, без пара. Сигуран у своја уверења, цитирао је Гаврила Принципа, био је велики родољуб. Овде те вође не видимо. Они као да не желе блаћење од стране власти, а шта мислите да ће вам се десити кад дођете на власт. Погледајте судбину наших председника од 90-тих година. Можда ће их бирати неки кастинг тим америчке амбасаде, али вође не видимо сада", закључује Антић.