
Како је Србија укинула пресуду НАТО зликовцима: Јесмо ли тако пресудили сами себи
НАТО је нелегално, мимо свих међународних правила бомбардовао Савезну Републику Југославију 1999. године. Нашој земљи је пресудио бомбама које су падале 78 дана. За то нико није одговарао. Окружни суд у Београду осудио је у одсуству "перјанице" напада – Била Клинтона, Мадлен Олбрајт, Вилијама Коена, Тонија Блера, Робина Кука, Џорџа Робертсона, Жака Ширака, Ибер Ведрина, Алена Ришара, Герхарда Шредера, Јожефа Фишера, Рудолфа Шарпинга, Хавијер Солану и Веслија Клара на 20 година затвора, али је пресуда укинута после 5. октобра.
Тиме смо заправо пресудили сами себи.

Адвокат Горан Петронијевић који је био део већа које је донело првостепену пресуду (на челу већа је био Верољуб Ракетић), рекао је за "Јутро на РТ" да је у питању решење о укидању пресуде. Како је додао јавна седница на којој се расправља о пресуди и жалбама никада није одржана.
"Захтев политичара је у том тренутку, када је најављено да ће у Београд да дође Ибер Ведрин, министар спољних послова Француске, који је такође осуђен, да се пресуда укине. То је било немогуће. Прибегло се правном насиљу, над судијама који су одлучивали другостепено. Председница суда Лепосава Карамарковић је попустила под политичким притиском ДОС-а. То је једна врста пуча. Позивани су чланови већа да потпишу већ написано решење о укидању пресуде", навео је Петронијевић и додао да су "они то наводно учинили, а Ведрин је дошао у посету".
Касније је окружни тужилац, како је рекао, одустао од кривичног гоњења.
Председник већа о другостепеној пресуди Љубомир Вучковић је у књизи "Тако ми је суђено" писао о непријатним стварима које су му се догодиле и прогону.
"Из те књиге сазнајемо да су чланови већа приморани, довођени под претњом хапшења, да потписују одлуку. Касније сам судију Вучковића позвао на један форум поводом 20 година бомбардовања и он је о томе говорио јавно", истакао је.
Како је навео, судија Павле Вукашиновић му је рекао да није потписао записник о гласању укидању пресуде. Објављено је да је пресуда укинута једногласно, али то није био случај. Самим непотписивањем записника, формално правно то значи да је пресуда и даље на снази.
Петронијевић је истакао и да је члан већа судија Евалд Грубер био жртва тог поступка од стреса и притисака је преминуо.
"Дошла је нова власт. Наврат-нанос је пуштено на стотине терориста који су почели да протерују Србе на КиМ", рекао је Петронијевић, описујући атмосферу после 5. октобра и додао да су нам тад они који су нас бомбардовали постали пријатељи.
Петронијевић је убрзо решио да оде из судства и касније је почео да ради у адвокатури.
"У питању је био погром над правосуђем, а онда је 2009. године, када је направљена реформа, дошло до геноцида над правосуђем", истакао је.
Петронијевић тврди да је Запад контролисао наше правосуђе до 2012. године и промене власти.
"Очекивао сам да ће доћи до озбиљније заштите правосуђа. Дошло је до побољшања, али недовољно. Уставним амандманима из 2022. године кренули смо у погрешном смеру", рекао је, објаснивши да су укинути сви механизми контроле, јер сада правосуђе само себе и бира и само себе оцењује.
Како је рекао, наравно да судија треба да буде независтан, али "ово у шта се претвара српско правосуђе је – румунизација српског правосуђа".
"Брисел је у Румунији развластио све државне органе да могу на било који начин контролисати, у смислу примене закона и Устава, правосуђе. Али, зато Брисел има контролу. И то се дешава код нас. Видите препуцавања у тужилаштвима и кажу неће применити одлуку Уставног суда. То је пуч. Човек који не примени одлуку не може да буде портир, а камоли тужилац", истакао је и додао да су "релативизоване ствари које државу чине државом".
Та ситуација се, тврди ствара због контроле избора. Навео је пример Калина Ђорђескуа, који је био најјачи кандидат у Румунији, али је елиминисан кроз "квази судске поступке". Ђорђеску има ставове који нису пробриселски, победио је у првом кругу, али су избори поништени.
Додао је да целу суверенистичку линију где спадају премијери Мађарске, Словачке и Чешке Виктор Орбан, Роберт Фицо и Андреј Бабиш, "покушавају на овај начин, кроз правосуђе, да зауставе".
Петронијевић је подвукао да би коначна пресуда против НАТО челника дала свима могућност за накнаду штете. Материјална штета је процењена на 120 милијарди долара, нематеријална би, како је рекао, била много већа, а "Запад нам је дао један одсто инвестиција".
"Када би прихватили да плате штету, или да не плате, али да кажу 'извините, погрешили смо', то би било признање да је бомбардовање имало за циљ нарушавање суверене државе и отимање дела територије", навео је.
Петронијевић све учесталије говори о овој теми у нади да пресуда "заживи", али није сигуран да ће се то десити.





